Borba, 20. 02. 1964., S. 4

Отрана 4.

Одбори за пољопривред

Потребе, могућности и усло ви за повећање пољопривред ног земљишта у друштвеној својини — то је тема којом “ су се јуче, на заједничкој се дници, бавили одбори за пољопривреду Савезног и При вредног већа Савезне скупштине. Тиме је, у ствари, почела шира јавна дискусија о овим питањима. Заједничкој седници одбора за пољопривреду, којој су председавали Теза Тиквицки и Пашко Ромац, присуствовали су и многи представници научних и других институција које се баве проблемима пољопривре де. Несумњиво је да је реч о врло озбиљној и сложеној проблематици. У основи, питање се своди на то шта недостаје: пољопривредни производи или хектари7 Сведоци смо озбиљних тешкоћа ко је изазива неснабдевеност тр жишта пољопривредним производима. Очигледно је, дакле, да је недовољна производња у пољопривреди. Како је брже повећавати: проширивањем површина у друштвеној својини, кооперацијом или на који други начин, или, користећи сихронизовано све могућности.

Колико је још о свему томе различитих мишљења пока-

зала је и јучерашња иначе, врло жива дискусија на заједничкој седници одбора за пољопривреду. Не претенду-

јући да то буду ставови, посланици и представници разних институција износили су своја мишљења и сугестије.

Посланик Раде Павловић рекао је, између осталог. да пољопривредне организације нису незаинтересоване за по већање својих површина. Али, невоља је у томе што се у овом озбиљном послу удружују два слаба партнера пољопривреда и прехрамбена индустрија. који су подједна ко слабо зкумулативни, Он је изнео врло интересантна запажања о економско-социјалним кретањима у неким барањским селима. После комасације у неколико села пре узето је више од 50 одсто при ватне земље, а да се притом готово уопште није смањио

Широке могућности за повећање друштвених површини

у Савезног и Привредног већа Савезне скупштине

расправљали о мошћностима и условим земљишта у друштвеној својини

Са заједничке седнице одбора за пољопривреду

број активног становништва. Сеоска газдинства су на мањим површинама интенчзивирала производњу и сада чак остварују већи доходак него раније.

Петар Зечевић: За сваки но ви хектар пољоприврерним организацијама је потребно најмање 800.000 динара укупних улагања. Само за машине минимум 170.000 динара. Да ли се пољопривредним ор ганизацијама могу створити такви економски услови да буду у стању да поднесу таква улагања7 По његовом ми шљењу неопходно је да се што преиспита колико ствар но индивидуални произвођачи поседују земље, јер у неким срезовима у Србији има и преко 5.000 хектара изнад земљишног максимума. Он је говорио и о' несређеним имовинско-правним односима на селу и потреби прилагођавања прописа променама које су настале,

Милун Ивановић; Са око 1 одсто површина, друштвена газдинства учествују у УКУПној пољопривредној производњи са 17 до 19 одсто, а у тржним вишковима и до 40 одсто. Међутим. пољопривредне организације нису – способне да самостално учине нешто више на повећању својих по вршина. Према неким анализама оне су већ сада преоптерећене обавезама за разне кредите Ивановић је такође указао и на проблем неједнаких прихода комуна од дру штвен, пољопривреде и инди видуалних газдинстава. У це лини узев, приходи од друштвене пољопривреде су већи, нарочито где су организације продуктивније, али је различито учешће у тим при ходима комуна и виших политичко-територијалних орга низација. Комуне, наиме, до бијају мање. У сваком случају. ово би требало свестрани је изучити.

Др Милош Мацура: Веома је значајно да се омогући што интензивнија миграција сеоског становништва, Сељаци одлазе не само из села у град. већ и из неразвијених у развијенија села. Говорећи о такозваним мешовитим до-

(Наставак са 1. стране)

јевало оружје словеначких партизана и јединица Народноослободилачке војске, укратко словеначког народа. који се раме уз раме са осталим југословенским народима борио за своју сло боду и равноправност) и то и извојевао.

Одлуке у Чрномељу, рекао је председник Кардељ, говоре о томе да је словеначки народ у то време сво ју победу већ био извојевао, и да је већ свесно кренуо у нове односе и у нову будућност, која се битно издвајала од оне у прошлости, стотинама година карак теристичне за словеначки народ и његово вечито робовање туђим власницима,

Победа која је била записана у Чрномељу, наставио је Едвард Кардељ, дала је словеначком народу уједно и ону унутрашњу са мосвест која је допринела да смо спровели задатке, ко "ји су били у послератно до ба ванредно тешки (јер је често било потребно борити се са великим тешкоћама), и да је словеначки народ, заједно са другим народима Југославије, те задатске ус пешно решавао. То показује што све може да учини народ, ако има пред собом један циљ и ако је организован У борбу за такав циљ, укратко, ако је уверен да тај циљ треба неизбежно по стићи, како би се отворила нова перспектива. Чрномељско заседање СНОС је показало да је управо та свест водила словеначког човека и словеначки народ У послератној изградњи.

Период од 20 година није дугачак, рекао је Едвард Кардељ. Ако двадесет годи на нашег напретка упореди мо са временски истим напретком многих других на-

рода у прошлости, можемо са поносом установити да овог доба не треба да се стидимо. Ситурно је притом да су људи ипак људи, да они нису идеална бића, а најмање да су бића без гре шака и слабости. Сасвим је сигурно да много чиме ни смо и не можемо бити задовољни. А сигурно је, такође, да треба још много шта учинити како бисмо могли рећи да смо испунили све оно о чему смо у Чрномељу доносили одлуке.

Па, ипак, ако погледамо на развој у ових двадесет година можемо рећи да је генерација, која је на својим леђима носила главни терет народно-ослободилачке борбе, успешно извршила и све послератне задатке и да је остварила чврсте и довољно богате темеље да на њима садашње и будуће генерације могу успешно градити све лепше и лешше дане словеначког на рода. ;

Зато поводом 20-годишњег заседања СНОС може мо са задовољством рећи да данас не долазимо у Чрномељ са осећањем да смо се за нешто борили што ни смо и испунили. Напротив, можемо рећи да смо се борили управо за оно што смо и испунили. Поводом 20-годишњице можемо уједво рећи да напретку нема никад краја, и да задовољство људи са тиме што су учинили није никад потпуно, ако није уједно испуњено и вољом и напором да се даље напредује. Поводом 20-тодишњице чрномељског збора СНОС, мислим, рекао је председник Кардељ, да смо сви уверени у то да морамо још да градимо и развијамо тековине које смо записали у Чрномељу. Имамо све основе да верујемо да ће о-

а за повећање пољопривредног

поседују

маћинствима, која земљу и имају запослене у другим делатностима, он је рекао да таква домаћинства У прилично великом броју постоје и у нојразвијенијим земљама. Истакао је, затим, ве лики значај робне коопераци је, која би омогућила запошљавање активног сеоског ста новништва, с обзиром на то да привреда у следећем периоду неће бити у могућности да запошљава нову радну снагу по досадашњој стопи. Др Славко Комар: Мако се тврди да је куповина земље нерентабилна то још нико не доказује документовано. Куповина земље је у порасту и ми на то неминовно морамо ићи. Проблем је можда у томе што се исувише инсистира само на куповини. Постоји врло широка скала (укљућујући и робну кооперацију) разних облика и могућности за повећање друштвених површина: закуп, комасација, крчење шикара, хидромелиорација итд. Важно је, заправо, створити такву атмосферу у којој ће бујати сви ти облици. У том случају неће се постављати питање на шта се првенствено оријентисати, јер ће се то само по себи наметнути, својом економском логиком. Што се тиче примене Закона о искоришћавању пољопривредног земљишта на то треба ићи свуда где су за то већ створени потребни услови. То је и дух овог про= писа. -

У дискусији су учествова ли и посланици Слободан Ми ливојевић и Марија Гајбек и Света Поповић, директор Института за економику пољопривреде. У поподневној дискусији учествовали су Илија Тепавац. Драгослав Мишић, Свет ко Грбић Јаника Шредер, Пашко Ромац и Јоже Ин-

голич. Они су. између осталор. истакли да У настојањима 3за повећањем

површина у друштвеној својини број хектара не треба ла буде искључива тенденција пољопривредних организа ција.

Д. МИХАЈЛОВИЋ

ТОВОР КАРДЕЉА НА ПРИЈЕМУ У ЧРНОМЕЉУ

ви наши циљеви бити заиста реализовани.

На крају председник Савезне скупштине Едвард Кардељ захвалио се Општинској скупштини Чрномељ и читавом белокрајинском народу за гостољубивост и пожелео им много ус пеха у њиховом раду. .

(Танјуг)

БОРБА_

СЕДНИЦА СЕКРЕТАРИЈАТА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ГЛАВНОГ ОДБОРА ССРН СРБИЈЕ

Тираж дневних аистова — 600.000 примерака

На јучерашњој седници Секретаријата Извршног одбора Главног одбора Социјалистич ког савеза Србије расправљано је о растурању штампе и степену развијености радио и телевизијске мреже у Републици. У Србији се продаје 600.000 примерака дневних ли стова. '220.000 недељних политичко-информативних, 58.000 недељних листова за село и око 980.000 недељних забавноревијалних. спортских и дечјих листова, Крајем прошле године у Србији је регистрова но 800.000 радио-апарата и 85. хиљада телевизијских пријемника. Да би се омогућило брже ширење и ефикасније коришћење масовних средстава информисања Секретаријат је стао на становиште да пре свега организације Социјалистичког савеза треба да учи не озбиљније напоре у том правцу и да се према растура њу штампе односе као према сваком друштвено-политичком послу.

Секретаријат је именовао и републички одбор за прославу Дана младости, чији је председник Радован Пантовић, се кретар Главног одбора ССРН. Секретаријат је такође имено вао и нови издавачки савет НИП „Политика“. Поред доса дашњих чланова: Владана Бо јанића. Најдана Пашића, Првослава Васиљевића. Томе Гранфила, Велибора Љујића, Бошка Шиљеговића и Данила Пурића у савет су ушли и: Бранко Пешић. Александар Бакочевић Станка Веселинов. Бранко Мирковић. Миодраг Протић. Велибор Глигорић. Бо ра Павловић и Михаило Мар ковић. м. 0.

ПОВЕЋАН БРОЈ СТРУЧНИХ РАДНИКА

Саветовање у Покрајинском комитету Савеза комуниста Косова и Метохије

Приштина. 19, фебруара

На саветовању“. секретара општинских комитета Савеза комуниста са, Косова и Мето хије. одржаном с данас под председништвом Душана Му гтоише расправљало се 0 активности' и проблемима горга на и служби које се баве:кадровском политиком.

Организациони секретар Покрајинског комитета. Илијаз Куртеши. нагласио је да су проширење постојећих и оснивање нових основних, средњих. виших и високих школа у Покрајини. затим из двајање знатних средстава за стипендирање | и стална брига о подизању квалификација радника и службеника омогућили да се последњих година „знатно ублажи проблем недостатка стручних кадрова у Покрајини. Од 1959. године ло сада број висококвалификованих радника повећао се за преко 1.000. квалификованих за око 3.000. а број службеника са вишом спремом за 1.200.

Посебна пажња посвећена је стручном и идејно-политичком уздизању функционера друштвено-политичких организација у друштвеним службама. привредним и полити чким организацијама. Полити чку школу Покрајинског ко-

митета Савеза комуниста завршило је од 1957. године до сада 740. сличну школу ЦА СК Србије 80. а вечерњу политичку школу у општинама

1.500 лица. 15 МИЋКОВИЋ

САВЕТОВАЊЕ У СИНДИКАТУ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Расподела и симоуправљање у грађевинорству _

НА САВЕТОВАЊУ ГОВОРИО И ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА СИНДИКАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ СВЕТОЗАР ВУКМАНОВИЋ И

О проблемима расподеле и самоуправљања у радним организацијама грађевинарства расправљало се јуче на саветовању које су организовали Централни одбор Синдиката грађевинских радника Југославије и Савет за грађевинарство Савезне привредне коморе. Анализирани су и резултати предузећа _ грађевинарства и индустрије грађевинског материјала у прошлој години и спровођење Упутства о' расподели чистог прихода. .

На саветовању је истакнуто да су колективи грађевинарства у 1963. години изградили 119.000 станова. реконструисали и изградили око 1.200 километара путева и завршили последњу деоницу Ауто-пута од Осипаонице до Београда. Они су обезбедили смештај за 130.000 грађана по рушеног Скопја, Један од зна чајних резултата је што је у прошлој години 15 одсто станова грађено за тржиште.

Саветовање је показало да после 1960. године у великом броју "радних -организација озбиљније заостаје увођење стимулативних облика расподеле чистог прихода. У диску сији се расправљало и о ме-

ту тешкоћу у спровођењу расподеле према раду у великом броју колектива представ љају сталне тенденције да се повећавају стартни основи. У ствари тарифни ставови. као фиксни износи личних доходака — речено је на саветовању. Обраћајући се учесницима овог саветовања председник ССЈ Светозар Букмановић Темпо оценио је досадашњи | систем расподеле и говорио 0 оним проблемима у грађевинарству који онемогућују по дизање просечне зараде и! стандарда грађевинских оадника. Проблем зарада и стан дарда. према речима председ ! ника Вукмановића. мора да: буде у центру пажње и на то питање треба да да одго-' вор! Конгрес синдиката, У на ставку Вукмановић је говорио о значају серијске и индустријске производње стано ва. о питању даље егзистенци је грађевинских предузећа ко ја послују на занатски начин о значају знализе предуслова који треба да омогуће да систем расподеле почне да функ ционише. о личним дохоцима у зависности од резултата ра ла и о заинтересованости и иницијативи радника у еко-

рилима за расподелу. Нарочи ' номоким јединицама. П. Ст.

_ 13 ОРГАНИЗАЦИЈА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ

бе ми

После дневног рел>

ДА ТААСАЊЕ НЕ БУДЕ

ФОРМАЛНОСТ

Ријека: 4 мишљења о раду општинске скупштине, подели рада између

е'

Чета

САВЕЗА

НИ

БА = АЊАЛУКА ~

ПОљОПРу пари

Целокупна хан зе пе ~. је у у Ивањској. Е Хо на |

друштвено-политичких фактора у комуни, планирању и праћењу извршавања планских задатака

, У Ријеци се, ранијих година, дешавало да улице

раскопају ради канализације, па после,

сфалтирају. Ускоро — опет

затрпају и араскопавање, овог пута због

полагања каблова, опет, затрпавање и асфалтирања. Он-

да раскопавање због полагања водоводних цеви. Кона-

чно је ипак установљено да је све то исувише скупо. Недавно, на седници Извршног одбора Општинског

одбора Социјалистичког савеза Ријеке

инсистирано је

на већој синхронизацији рада и то не само на привредном плану, него и на друштвено-политичком. И ту дисхармонија доводи до непотребних трошкова и расипања времена и снаге. На састанку је расправљано о раду Општинске скупштине и њених већа и осталих друштвено-политичких и стручних организација.

Нова Општинска скупштина Ријеке,

њена четири

већа и многи савети развили су плодну активност. Од избора на седницама већа разматрано је око 250 предмета, а на саветима још и више. Па ипак, сматра се да

би било могуће постићи веће резултате. Ево

мишљења о томе:

Никола Павлетић: Недостаје нам подела рада. Сличну материју разрађује Синдикат. Привредна комора _ отиштинско Привредно веће. Сви се обавештавају из истих извора» Поједине службе. које те податке увек изнова припреМају. стално су преоптерећене. После се о истим подаци ма на разним местима на исти начин дискутује. Потребан нам је заједнички план на основу кога би се распоре ђивале дужности.

Бладо Тогуњац: У граду као што је Ријека, са врло високим бруто-продуктом и развијеном привредом, требало би да постоји завод за план. који не би служио само за израду, него и за брже и ефикасно праћење извршења друштвеног плана. штинска скупштина, кад донесе план, дужна је да стално прати његову реализацију. А шта се догађаг О резул татима привређивања у првом кварталу расправљамо на крају другог, о резултатима првог полугодишта у окто бру и новембру, онда кад је

МАРИБОР:

_ Уместо плана“. оомањивање | грађана и друштвених организација

Расправе о друштвеним плановима на скуповима политичких организација треба ло би да се знатно разликују од дискусија на састанцима стручних и управних органа. У пракси. према оцени пленума Среског одбора ССРН Марибор начин дискусије на готово свим форумима и скуповима је исти. Расправља се о истим питањима и на основу обимних и не прегледних стручних анализа. Такав метод дискусије и преобимни _ материјали са безброј џифарских показате ља онемогућују да бирачи и чланови руководства полити чких организација сагледају суштину појединих проблема и формулишу своје предлоге. Најчешће су. наиме. приморани да уопштено указују на разне потребе или се заузимају за таква решења која су објективно неостварљива и тиме дају стручним служба ма „аргумент“ да у предложе ним нацртима ништа не мењају. То упућује на закључак да организације. Социјалистичког савеза не би требало ла расправљају о свим показатељима и питањима у нацртима лруштвених планова не го само о питањима која су битна за развој комуне и за која постоје различита мишљења. Значи — требало би дати оцену концепције плана. односно предложених смерница развоја.

Поставља се, наравно. и' пи тање како се одучити од ста рих навика. У тражењу нових метода планери су ове године дали на јавну дискусију само основне поставке, с тим ла коначне предлоге утврде после зборова бирача и скупова организације Социјалистичког савеза. Друкчије речено изишли су пред јавност са половичним предлозима и то пре свега зато. да би задовољили демократску форму и избегли критику ' да стављају грађане и поли-| тичке организације пред сво, шен чин Према мишљењу | среског руководства ССРН, Марибора такав начин планирања представља обмањивање и друштвених органа и бирача. Уместо тога било би. далеко боље ла стоучне слу- | жбе. од предузећа до општи на и среза. са свом олговооношћу и квалификовано уУутволе све- поставке и показатеље. и пред друштвено-политичке организације изиђу са алтернативама и питањиМа на која јавна лискусија треба да да одговор

2. ПЈЕВИЋ |

Оп- ·

неколико

тешко надокнадити пропуште но.

. Душан Јардас: Скупштинска већа до сада нису претресала поједине проблеме са друштвеним _ организацијама и самоуправним органима У име којих делују, а који се такође баве истим или сличним питањима. Тек кад би постигли такав метод, а ло-

ред тога и претходан договор са зборовима бирача и произвођача о најважнијим гитањима. омогућили би солидније претресање стања и изналажења бољих решења, Иницијатива за усклађивање рада требало би да потекне од Социјалистичког савеза,

Богољуб Борчић: Привредно веће Општинске скупшти не досад држало је шест сед ница. Углавном је разматрало питања која намећу закон ски прописи. Међутим. има ствари о којима је потребно заузети став мако то прописи изричито не траже.

Никола Павлетић:; Има доста формалистичких тачака дневног реда јер прописи траже да се скупштина или њено веће изјасне гласањем. То потврђују и преоптердећени дневни редови, Међутим, ми ћемо од сада настојати, макар се због великог броја одлука и решења које треба изгласати и чешће састајали, да на сваком заседању Оп-

штинске скупштине буде О

но доминантно питање. А таквих питања има доста — од трговине и школства до занатства и комуналија,

| Младен ПЕТРИНИЋ

Ријека са Рјечином

ТИТОГРАД:

Кад ни инжењери не зн производне задатке предузећа. ЊЕ

изградњу Ми"

Информисање грађана и произвођача у радним организацијама било је тема инте ресантног саветовања које је ових дана у Титограду организовао Социјалистички савез са представницима девет највећих комуна Црне Горе. Састанку су присуствовали и представници одбора Социјалистичког савеза из Пуле, Крања, Земуна, Бањалуке, Битоле и загребачке општине Трње.

У Црној Гори, посебно у Ти тограду. стално се повећава број масовних средстава информисања Међутим, штампа још увек споро продире на село. Ситуација је утолико тежа што је још увек зна тан број села неелектрифици ран, па се смањује могућност слушања радио-емисија. Од 148 насеља у титоградској ко муни, електрифицирано је свега 40, а још 20 ће ускоро добити струју.

Међутим, да би грађани би ли у потпуности информисани, треба предузети и друге мере, а нарочито настојати да се побољша растурање листо ва и публикација.

Грађанин на појаве реагује онако како је са њима упознат, а његов став у много ме зависи од извора, метода и начина информисања, рекао је један учесник саветовања. Има. пуно примера који потврђују ту констатацију“ Мно ти радници дознају шта се довађа на седницима њихових органа самоуправљања из друге или треће руке, па је нормално да се одлуке некад погрешно интерпретирају. Од 70 привредних органи зација у Титограду, само 5 из даје билтене,

Једна анкета спроведена у 11 радних организација, показала је да половина радника и службеника не зна како се испуњавају производни за даци у њиховом предузећу. а 14 одсто анкетираних изјавило је да ништа не зна 0 одлукама органа самоуправља~ Општеграђевинским редузећу у Титограду радни ци ништа не знају о произво дним задацима и њиховој реи ЗацИји, а на'то исто питао знао да одговори ни један — инжењер! Он такође није знао ни колика су обрта Аја његовог погона. 5 ција је још озбиљнија о се напомене да је ова ан а спроведена у једанаест развијенијих предузећа, а ин пир ње. У мањим колек- ма је још непотпуније. ада се повела реч о информисању грађана о раду Тинских органа и служо зове је било'много при дби. Нарочито се споро ре~

агује на примедбе грађана и њихове предлоге. Ових дана у Титограду је дошло у питање и одржавање једног збо ра бирача, јер су грађани при метили да се расправља 0 новим“'питањима, а још им ни ко није одговорио шта је са судбином ранијих њихових предлога.

С друге стране, самоуправни органи неких комуналних и других јавних служби осећају се обавезним да информишу једино општинске скуп штине и њихове органе, запо стављајући исте такве обавезе према грађанима и друштвено-политичким организаци јама. Због тога су пропали многи интересантни предлози грађана, дати преко Социјалистичког савеза о раду трго вине, градском зеленилу,

дану. Крупи на брњи и друтим

писмено је до 40 години“

Јесенас ја рТрости,

а ДНИ Ко так да изради про

верзитету

зовања сеоског штва, а недавно |

справљано на ници Општинск

чијалистичког сар ло који је уз Дента друштвено-поли низација донеб пла

Формиран је

зовних активни

места вршиће се

друштвено-п

па

ог

но и здравствено

Велику но љаће недељни ву љопривредне веч љом ћеи у нају даљој екипе правника, представ праве, посланика џ Радника који

ла одлазити

них

ворити о

темама

предложе месне е:

Први сусрети са произвођачима на привредним веч

зали су да у свим постоји велико инте Атрономи су се вр довољни у град вредни произвођачи

пажљиво

Врба, ско прва

,"Е.

с ма

54 грама | е

2: БАЈА

> # ФР

Б „#71

ЈА

ће

органа

Пи

у а

љали бројна питања,

је и са гинеколозима у забаченим брдским говорили о порођајима, лестима и свему ономе је за већину жена уз крајева до сада била тајна. У оријентацији

роко и свесрдно

моћи пољопривре вођачима нашла '

сто и

Показало се да

сијска средства

љају препреку. До у она се разједињена а ко је разовање врши

свој рачун. После ЊЕ у Отштинском одбору јалистичког савеза об се нашло преко 15

динара. јер су. на примио,

за стручно и здравствену » бразовање веома

совани Привредна комора у

Црвени крст,

стамбеној

Х. ХУСЕЏИНОВИЋ

ћ Е“ Веи." | иу

ај

иде

Соањ

ственој и комуналне

бама итд.

Учесници саветовањ 7" статовали су да ћем на размена искустава 0 %

питању у великој принети бољем и јем информисању су закључили да

чешће контакте,

ћи их и на друге ване општине, Они с осталог, препоручили радним колективима

зује посебна

служба и да сеу

мера >

пе

одржава

ле) орао“

ин

поред локалних дио-програма и

ми. пронађу и неки

кому

блици информисања — путем јавних

сл.

ЛЕСКОВАЦ:

дуп + пуја

Борислав ВОЈВОДИЋ

ТРИДЕСЕТ ХИЉАДА. ДОБРОВОЉИХ

У Миљаковцу, Секирју, У

иницијативу Социјалистичког добровољних акција, Изграђен

лемог Села, дуг 10 километара. П се

километара соу току су припреме за изградњу два А ге Ушевца до Дреновца биће завршен д А — од Урманице до Крушеве т далековода и трафо-станица пр „она динара. Становници ових би месеци и здравствену станицу У Унска вредност 16 милиона динарв. Ба школа, а од Власа до Лесковца из ачуна се да ће у тим акцијама ове 194

да у Бласу, поправљено десет

грађана.

На слици: радна акција у Власу.

РАДНИХ ДАНА

! шевцу, ; цу и још неким местима у општини

савеза ортанизо је далековел

алеков о поло

Главе 1

изградиће .

села ИЗбау.

оцењује ФЕ