Adam Bid

АДАМ БИД 253

оптужбе, да је заборавио на вечеру, а ножем се служио само толико што је ударао његовом дршком у сто. При крају говора ти ударци постадоше тако силни и чести, а глас тако свађалички, да је Викси сматрала за дужност да скочи из корпе и почне лајати.

— Мир, Викси — прогунђа Бартл, окрећући се к њој. — Ти, као и остале жене, упадаш у говор, а ни сама не знаш зашто.

Викси се врати у корпу, покуњена, а њен госпсдар продужи вечеру, ћутећи; Адам не хтеде прекидати тишину; знао је да ће се старац одобровољити кад се навечера и запали лулу. . Адам је њега често слушао тако говорити, али никад није дознао што више из његова ранијег живота, да 'би могао судити да ли је мишљење Бартлово о угодностима у браку, његово искуство. О тој ствари Бартл је ћутао као заливен; тајна је била и то, где је он живео пре двадесет година, откада се, на срећу ових сељака и 3анатлија, настанио међу њима, и постао њихов једини учитељ. Ако би се когод и усудио да тако што запита, Бартл би одговорио: — О, многа сам ја места. прошао; био сам доста дуго и на југу, доле — а за људе из Ломшира, град „најугу значио је колико и град у Африци.

— Дела, момче — рече Бартл, пошто попи и своју другу чашу, и запали лулу — дела сад да мало проћаскамо. Али реци ми прво, јеси ли чуо данас какву нарочиту новост 2

— Колико се сећам, не — одговори Адам.

— А, они то држе у тајности, држе у тајности, тако бих ја рекао Али сам ја ипак прокљувио, случајно; а та новост се може и тебе тицати, Адаме,. Бога ми, или ја не умем разликовати меру за површину од кубне стопе.

Ту Бартл повуче и испусти брзо, и с темпераментом, повише димова, гледајући озбиљно у Адама. Овај говорљиви човек није никад одржавао своју лулу у реду одмереним потезањем димова, него је редовно допуштао “да се скоро сасвим угаси, да би је онда казнио за њену небрижљивост. Најзад рече: