Adam Bid

42 ЏЦОРЏ ЕЛИОТ

управивши поново поглед у господара. Адам опази ову душевну борбу код Џипа; љутња, због које је према матери изашао из стрпљења, није му сметала да се о своме псету стара као и обично. Ми смоу стању да будемо нежнији према животињи, која нас воли, него према жени, која нас воли. Да ли зато што животиња не уме да говори

— Иди Џипе, иди куче моје — рече Адам 60дрећим гласом, а Џип, очевидно задовољан што му

' се поклапају дужност и задовољство, пође за Лизбетом у кујну. ;

Али чим је полизао вечеру, одмах отрча натраг господару; а.Лизбета остаде сама, да плете и плаче. Жене, и кад нису љуте и злотамтила, могу да булу веома плачљиве и веома велика замерала. Будите, међутим, уверени, да оне могу бити при том веома добра створења, која не знају за другу радост до радост у срећи оних којима душу ваде, а којима, у исти мах, остављају јело на страну, и чувају свезањих,а ништа за себе. Такво створење јеи Лизбета, например — у исто време и стрпљива и готова на све да се тужи, и несебична и истражљива, кињећи се због оног што се десило јуче, и што би могло да се деси сутра, и готова да удари у плач и за добро и за зло. Али у њеној љубави према Адаму, која је ишла до обожавања, било је и неког страха, и кад би јој он рекао: „остави ме сад на миру“, она би умукла.

Неколико часова прође тако, уз гласно тик-так ударање часовника на зиду, и шум Адамова алата. Најзад Адам затражи светло и мало воде, (пиво се пило само о празницима), а Лизбета, доневши му то, усуди се да каже: „Вечера те чека, кад будеш хтео.“ |

— Ти, мати, немој да седиш — рече Адам благо. Са радом га је прошла срџба; а имао је обичај, кад је хтео да буде што нежнији према матери, да почне говорити у родном диалекту, док је у другим приликама говорио чистије. — Ја ћу бити ту кад отац дође; а можда неће ни доћи целу ноћ. Биће ми лакше ако ти легнеш.