Adam Bid

44 ЦОРЏ ЕЛИОТ

— Адам није окусиогни залогаја откад је дошао — рече Лизбета. — А ти си сигурно вечерао код некога од твојих методиста.

— Не, мати, нисам ' вечерао.

— Ајде онда — рече Лизбета — али немој ти да поједеш ове кромпире, јер може бити Адам. ће усхтети да једе, ако му их оставим. Он воли то, кромпир у сосу. Али вечерас је био тако брижан и љут, да их није хтео окусити, иако сам му их нарочито оставила. Па онда је опет стао претити да ће отићи — настави Лизбета цвилећим гласом — и знам да ће једног јутра и отићи, пре него. што ја устанем, и да ми се неће јавити, и да се неће никад више вратити, кад само једаред оде. Камо да никад нисам ни имала сина, који је син каквог нико нема, веште руке и окретан, којега уважавају господа, и прав и висок као топола, и сад ја да се од њега растанем, и да га никад више не видим.

— Окани се, мати, немој узалуд само да се растужујеш — рече Сет умирујући . — Више има разлога да Адам остане код тебе, него да оде. Он то тако каже кад је љут — а мора му се и опростити што је понекад љут — али његово срце неће му никад дати да оде. Сети се само како је остајао уз нас кад није било тако лака ствар остати; дао је сву своју уштеђевину да мене ослободи војске, а зараду улаже у грађу за оца, а имао би на толике друге ствари да употреби новац; многи млад човек на његовом месту би се већ оженио, и савио своје гнездо. А он се никад неће променити, нити пустити да пропадне што је толико зидао, и напустити оне којима је помагао целога века.

— Немој говорити о његовој женидби — рече Лизбета, и опет удари у плач. — Он је дао срце оној Хети Сореловој која никад неће приштедити једну пару, и отресаће се над његовом - старом мајком. А могао би добити Марију Барџову, и постати ортак у радњи, и имати под собом раднике, као и мајстор Барџ. Доли ми је то говорила и говорила, занео се, каже, за оном цуром, што није низашто, од које ће.