Agrarna politika

Значи ли то да је кооперативизам исто што и социализам, и да је ближи радницима него пољопривредницима? Питање не треба тако поставити. Задругарство није исто што и социализам, или бар не исто што и пролетерски социализам. Али и сам социализам кије више монопол индустриских радника. То је дакас општа тежња да се друштво организује рационалније и правичније, са ограничењем приватне својине. које води њеном укидању. Кооперативизам не иде до укидања приватне својине, нарочшо он не дира у радну својину земље и у својину средстава за лични и породични рад. Али прима сва огракичења капиталистичке својине, трговачке, индустриске и банкарске. Ту требаправити разлику; неке кооперативе се прнближују чистом комунизму (у Русији, у Палестини);друге су скоро капиталистачка предузећа, која раде за добит, деле је не само према учешћу у раду, већ и према уложеном капиталу (неке у Америци, Данској, Холандији). Али то су одступања. Права задружна начела захтевају: 1) да се не дира у приватну својину, 2) да се не иде за добити већ з,а праведном ценом и 3) да се од чланова сувише наплаћене суме повраћају истима сразмерно учешћу у раду (куповини, кредиту, преради, продаји) или да се употребе на опште корисне циљеве. Већа слобода је допуштена на осталим задружним начелима: а) улози су мали, алн кад треба,узимају се знатнијн улози; б) задруга има локалан карактер, али кад задруга није кредитна, може се простирати и на већу област; в) управа је бесплатна, али члановима управе (нарочито у савезнма) накнађују се трошкови учињени у корист заједнице; г) сваки члан има један глас, неке дају и више гласова, сразмерно куповики нли продаји преко задруге. 1

Задруга се прилагођава потребама живота. У томе прилагођавању дешава се да одступи од тога задружног начела, ида се i риблнжи капиталистичком облику: нарочито је то често прн употреби плаћене радне снаге и код поделе сувише наплаћених сума, које се често претварају у праву добит. Дешава се исто тако, нарочито код произвођачких задруга, да цело предузеће временом пређе у руке неколико чланова: дегенерише у акцнонарско друштво илиортаклук (пецаре, млинови, шећеране). Али можда је и тајна њеног успеха у толге што се тако лако прилагођава, савија, маневрнше између супротних полова капитализма и социализма. Може се десити да задруга споро напредује, да ради слабо, да вегетира: она никад, или скоро никадне банкротира и не пропада. Жилава је и пуна виталне снаге, као и сталежкоме најбоље одговара; средња класа, или

1 0 тим одступањима код Жида, Rev. d’ ес. polit., 1929, стр. 140.

382

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОНРИВРЕДНИКА