Agrarna politika

како кажу Французи, средње класе. У пољопривреди, она одговара независном породтном газдинству: лагана је и достижнакао она,смалим задовољна и савитљива. Зато се задруга може сматрати као најбоља организацнона форма сељачког газдинства; помаже му да се одржи и унапреди; остварује велике послове и крупна предузећа, што усамљена газдинства никад не би могла; скупља и налази капитале; набавља директно одпроизвођача или од већег пссредника; прерађује пољопривредне сировнне, и тако оплемењене их продаје; продире на веће пијаце; предузима мелиорационе, асанационе и узгојне послове; пружа својим члановима лекара и лекове, електрику и телефон, радко и просвету.

Укратко, задруганрј.жа газдинствима све користи заједнице, не одузима им индувидуалну слободу, али тражи дисциплину која одговара схватањима дотичне средине. То је задруга „домаћина“ и „првих људи к , извор угледа и доказ о поштењу. Њу сељаци могу прихватити и , првом периоду, чак одмах после раскидања везаности, кад је јак партикуларисттки дух. Онасс међутим снал-зииу високо развијенкм, капиталистичким односима: то су америчке продајне задруге иканадскирооl-ови,којиличекао брати сестрана акционарска друштва. Комунисти у Русији, сионистичк,, реформатори у Далестини, зели су такође задругу за основну ћелију своје нове д жаве. Свима овик облицима, поред многихразлика, остаје заједничка битна особика, онакоју налазимо у самој дефиницији задруге: слободно удружење малих људи и малих економских сила, са циљем да се у заједници створи оно што се не може изоловано, укидајући безрадни доходак.

Сваки одпобројаних послова ради само једна задруга, и задругарство има све шаренију и сложенију морфологију. Ипак се могу истаћи три главна посла: набавка, прерада unpodaja, стим да се задруге које i мају неки посебан циљ придруже једном од главних типова.

11. Набављачке задруге.

Ове су најстарије и најпростије. Циљ им је: набавити јевтинији и повољнији кредит; јевтинију и бољу робу, машине, алате, семе, ђубре; животне намирнице. Средства су: члански улози, кредити одчланова и нечланова, од савезаи изван њих, а ка бази неограничене или ограничеке, али знатне одговорности, уз веће или мање помоћи и повластице државке власти. Облици: обично одвојено за кредит, набавке и потрошњу. Организација: самостално раде све локалне јединице, али се федерирају по врстама госла, у обласне, покрајинске и земаљске савезе,.

383

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ