Agrarna politika

установе, које дају веће камате и дивиденде на задружне уделе. Оно су чисте задруге; ово је мешавина капиталистичких и задружних начела. Једне имају идејне циљеве; другима је главно материални успех.

1 .На сепу су боље успеле Рајфајзенове; у вароши више ШулцеДелич-ове. Разлог је у томе што Рајфајзеновке одговарају особитој природи пољопривредног кредита; 1) немћју велику режију, те је каматна стопа ниска; 2)локалнесу, те је могућно контролисати потребу и употребу кредита; 3) одговорност је велика (често неограничена): тако се добија говерење улагача, савеза и јавних кредитних завода; 4) не деле се дивиденде, и оснива се резервни фонд, којл служи за ширење просвете и задругарства: то уводи локалну ћелију у велику задружну породицу; 5) једно лице може бити члан само једне задруге: тако се оно везује за установу, и лакше је контролисати да ли кредит употребљава на производне сврхе; 6) захваљујући поверењу које имају код кредитора и утицају на задругаре, не морају се поклапати рокови њихових активних и пасивних операција; зато могу да дају дугорочке кредите (I —10 год.) и ако примају улоге на штедњу који се увек могу изузети; 7) Рајфајзен их није замислио као чисто кредитне установе: зато се многе баве набавком потреба за пољогривредну производњу, неке посредују и за продају готових гроизвода, асве служе као културт центри у селу и негују задругарски морал.

Њихову појаву изазвало је тешко стаље сељака у другој половини 19 века: пољопривреда је прелазила са натуралног на новчани ступан., са екстенсивног нз интенсивно газдовање, оскудевала је у кредиту, и била плен лихвара и зеленаша. Још 40-тих година покушано је на више места у Немачкој да се обра3УЈУ друштва за помоћ у невољи. Најзначајнији су покушаји Ф. В. Рајфајзена, најпре са имућнијим људима, да би се помогло сиромашнима; после на бази самопомоћи, —• што чини суштину задругарства; и на подлогу солидарног јемства, што одликујеовај систем. Претварање добротворних друштава у задруге извршило се 1866: ово се може сматрати као година кад се родило право земљорадничко кредитно задругарство, а Анхаузен (парохија са четири села и једва 1500 душа) као његово место рођења. Шулцеов систем је већ раније био основан, и Рајфајзен га је мало времена практиковао: нашао је да није погодан за мале сељаке. Неколико година ое водила борба око система, док најзад сваки није нашао област којој најбоље одговара. Поред организационих одлика, Рајфајзеновке носе печат духовног и душевног мпсионарства које им је оснивач ударио:

385

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ

Д. Јовановић, Аграрна Политика 25