Agrarna politika

улога. Дају већином краткорочне позајмице, или по изузетку цугорочне на 2—4 године. Зајмови никад не премашају виснну улога: доказ да је сељачка штедња све јача. Сва добит иде у резервни фонд, а овај се не дели ни при распуштању задруге, већ иде општпни на чување. Све задруге су учлањење у једну централу, Центрокооперативу.

бвај задружни облик развијен је прилично у Аустрији (2200 задруга), у Мађарској (1500), а још више у Румунији (2100), у Бугарској (1300), у Русији (16.000), у Украјини (3000), у Италији (3000). У Француској има мало правих кредитагах задруга Рајфајзеновог типа (око 3000), док има више пољопривредних синднката у којима се налази скоро четвртина свега становништва, и 5730 локалних каса за пољопривредни кредит (в. стр. 319) У Бугарској су ове године предузели нешто слично ономе што је v Немачкој недавно рађено у великим размерама: фузионирају се уз државну помоћ разни кредитни савези. Земљор аднпчкпх кредитних задруга нема никако или има врло мало у Сједпњешш Државама, Енглеској, Данској, Швајцарској, Шведској, Норвешкој, —• дакле баш у земљама где су друти, тежп и савршенији облици задругарства врло развијени.

3. Извесне разлике постоје између задруга; 1) у погледу одкоса властитог капитала грема позајмљеном; 2) у начину давања кредита; 3) у употреби кредита.

i. Кститал од удела обично је врло мали, јер су сами удели незнатни: Рајфајзен би их сасвим избацио да их закон кије пропиивао. У почетку се капитал добијао од прилога богатих људи, али брзо се апеловало на улоге штедиша, чланова, и још више нечланова; зато је установљена неограничена одговорност члакова. Негде су ти улози довољни да покрију кредитне потребе (Чехословачка), али обично се мора узајмљивати од савеза, а негде и од државе и од банака (Немачка).

Сопствени капитал од удела је врло мали: у Чехословачкој i,7%, у Италији 2,7%, у Немачкој 3,8%, у Индији 15,5%, у Бугарској 19,9%. Код нас, бар у Србији, много се полаже на сталну штедњу чланова; хоће се да задругари мисле на овоју установу и сваке недеље јој доносе извесну сумицу. 2. Позајмице су обично краткорочне. У Немачкој, задруге дају

и дугорочне кредите, на 1 до 10 година. Свуда је задружни кредит на дужи рок него у банкама, и место меница обично служе нарочите обвезнице. Поред личног потписа, тражи се и јемство једнога или два члана. У земљама развијеније пољогривреде, позајмице се дају на текући рачун: 1924, било је таквих кредита у немачким задругама за 31.8%, а у талијанским за 12.4%.

387

земљорадничке задруге