Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА КОНТРОЛА ЗАКОМИТОСТИ УПРАВНИХ АКАТА

65

посебна контрола коју спроводе надлежни судови одвојени и независни од управе. У цнљу што потпуније заштите права грађана и учвршђења законитости y раду државних органа, грађани и овлашћени државни органи могу покретати у г правне спорове код надлежиих судова, a y управним споровима судови решавају о законитости управних аката (чл. 1 закона о управним споровима). Управним спором код нас ce сматра, дакле, спор између појединца, иравног лица или овлашћеног државног с једне стране, и државног органа, најчешће органа управе, с друге стране, који ce води код надлежног суда по поступку прописаном законом. Управни опор ce искључиво води о законитости управног акта a право покретања управног спора има појединац пли правно лице ако сматра да му je управним актом повређено какво право или непосредни лични интерес заснован на закону, док законом овлашћени државни орган (јавни тужилац) покреће управни спор кад сматра да je управним актом повређен закон y корист појединца или правног лица. У нашем систему судске контроле централно место заузима управни спор о законитости управног акта, што значи да ce суд y решавању управног спора ограничава на оцену законитости управног акта, па ако je управни акт законит тужбу одбија, a ако je незаконит тужбу уважава и сам акт пошнптава, остављајући органу чији je акт поништен да, уколико je то потребно, донесе нов акт y складу са правним схватањем и примедбама суда изнетим y судској одлуци. У законом одређеним случајевима могућан je код нас и управни спор пуне јурисдикције. Кад je реч о ствари социјалног осигурања a суд нађе да ce оопорени акт има поништити, пресудом ће решити и саму ствар, ако подаци поступка пружају за то поуздан основ, y ком случају пресуда y свему замењује поништени акт. Исто тако, ако je тужилац y управном спору о законитости поставио и захтев за повраћај ствари одузетих извршењем оспореног управног акта односно за накнаду штете настале извршењем оспореног управног акта, пресудом којом ce оспорени управни акт поништава суд fee одлучити и о овом захтеву тужиоца, ако подаци поступка пружају за то поуздан основ. У противном, суд fee упутити тужноца да свој захтев за повраћај ствари односно накнаду штете остварује y грађанској парници. Међутим, ово су акцесорни случајеви, јер до њих може дсЉи само y оквиру управног спора о законитости и то једино онда кад je y том спору поништен управни акт. Поред тога, y судској пракси остале су досад потпуно неискоринЉене и те ограничене законске могућности за спор пуне јурисдикције. Стога je управни спор о законитости темељ нашег система судске контроле. У погледу обима судске контроле код нас je усвојен систем генералне клаузуле комбинован са негативним набрајањем, што значи да судској контроли подлежу сви коначни управни акти донети y управном поступку, без обзира из које су управне области, сем управних аката који ce -односе на управне ствари y којима ce no изричној одредби закона не може водити управни спор. И управни акт о ствари y којој je законом искључен управни спор може ce побијати y управном спору, ако je орган при доношењу таковг