Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

68

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

беним прописима, дсшетим на основу овлашћења y поменутој уредби, предвидели су да и власник мора да конкурише за упражњени стан y својој згради са осталим заинтересованим лицима, чиме je повређено првенствено право власника признато уредбом са законском снагом. У низу управних спорова по тужбама вла-сника ништена су као незаконита решења Заснована на таквим локлним прописима. Нарочито локални органи y својој нормативној функцији често су пр корачивали границе постављене им законом и прописима виших органа. Судска контрола je y том погледу уносила ред, не допуштајући да ce закон и прописи виших органа крше прописима нижих органа. Али ce овај утицај судске контроле ограничавао на конкретне случајеве, y којима je осујећена примена незаконитог прописа, a сам тај пропис остајао je y сназк све док y посебном поступку код надлежног органа не би био укинут, y ком циљу суд обавештава надлежно извршно веће о сваком таквом пр.шису. Надлежност за решавање управних спорова. Решавање управних cuoрова y надлежности je само врховних судова и то врховних судова народних република, Врховног суда АП Војводине, Врховног војног суда и Савезног врховног суда, Ови судови решавају управне спорове y посебним већима за управне спорове. Републички врховни судови, Врховни суд АП Војводине и Врховни војни суд увек решавају управне опорове y првом степену, a Савезни врховни суд решава управне спорове било као првостепени суд било као другостепени суд по жалбама против првостепених одлука наведених врхсвних судова. Надлежност врховних судова y решавању управних спорова одређује ce према својству органа који je донео управни акт против кога ce покреће управни спор. Тако, Савезни врховни суд решава по тужбама против управних аката савезних органа, a врховни судови народних република и Врховни суд АПВ решавају пс тужбама против управних аката свих других државних органа са свога подручја. Врховни војни суд решава управне спорове y првом степену које покргћу војна лица против управних аката донетих -од стране војних органа. Странке y упраеном спору. Као тужилац y управном спору може ce појавити онај појединац или правно лице које сматра да му je управним актом повређено какво право или непосредни личеи интерес заснован на закону. To ће по правилу бити онај појединац или правно лице које je већ y управном поступку учествовало као странка и о чијем ce праву и обавези решава управним актом. Међутим, може бити легитимисано за покретање управног спора и лице које није учествовало као странка y управном поступку, ако ce упранвим актом задире y његово право односно y његов на закону заснован интерес. Теже je утврдити легитимацију тужиоца кад управни спор покреће што сматра да му je управним актом повређен непосреднн лични ннтерес заснован на закону, јер ту je y питању управни акт којим ce решава о праву неког другог лица a не тужиоца, али постоји Јаогућност због посебног односа тужиоца према ствари о којој ce решава да управним актом буде повређен тужиочев непосредни лични интерес заснован на закону. Тако, например, према чл: 33 закона о јавним службеницима, службеничка места попуњавају