Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА КОНТРОЛА ЗАКОНИТОСТИ УПРАВНИХ АКАТА

73

У овим случајевима суд утврђује чињенично стање на расправи, или преко једног члана већа или преко среског суда или преко другог државног органа, изузимајући тужени орган, и y сваком случају' позива ce странка ради учешћа y поступку за утврђивање чињеничног стања, Ово изузетно законско овлашћење незнатно je коришћено y досадашњој судској пракси. Пошто суд оцени оспорени управни акт са његове формалне стране и ако утврди да je управни акт y том погледу правилан, онда приступа оцени управног акта са његове материјалне стране, тј. испитује да ли je тужени орган y конкретном случају применио материјални пропис који je требало применити и да ли je тај пропис правилно примењен. Ако суд утврди да je при доношењу оспореног решења примењен пропис чијој примени уопшге није било места, суд ће пресудом уважити тужбу и поништити оспорено решење, a y образложењу пресуде упутиће надлежни орган који материјални пропис треба применити, па применом тога прописа донети ново решење, ако je y питању таква ствар да je потребно донети ново решење. Уколико пак суд y решавању управног спора установи да je тужени орган y оспореном управном акту применио пропис чијој je примени имало места, али да ra je због погрешног правног схватања неправилно применио, и y том случају суд ће пресудом уважити тужбу и поништити оспорено решење као незаконито, a y образложењу пресуде изнеће своје правно схватање тог матернјалног прописа, које je обавезно за тужени орган и y складу са којим схватањем тужени орган има донети ново решење, ако je no природи ствари y питању потребно доношење новог решења. Законитост управног акта мора ce просуђивати по прописима који су важили y време његовог доношења, при чему je без утицаја доцнија измена тих прописа, до које je дошло после доношења оспореног управног акта. (Пресуда Савезног врховног суда Уж. бр. 686/53 од 29 јуна 1953.) Суд je дужан да цени да ли je оспорено решење на закону основано, независно од тога да ли су ce накнадно, после доношења решења, измениле околности под којима je оно донето. (Пресуда Савезног врховног суда Уж. бр. 1872/53 од 31 децембра 1953.) Обавезност правоснажних пресуда и њихово извршење. Једном од основних одредаба закона о управним споровима истакнуто je начело да су пресуде судова донете y управним опоровима обавезне за државне органе. ce није задовол>ио само прокдамовањем тог начела већ ra je доследно разрадио y низу посебних одредаба. Пресуде Савезног врховног суда и правоснажне пресуде врховних судова народних република обавезне су за државне органе и ови органи не могу ништа учиннти што би тим пресудама било противно. Пресуда Савезног врховног суда, било да je донета y првом степену или по жалби странке на првостепену пресуду републичког врховног суда, увек je правоснажна. Пресуда републичког врховног суда правоснажна je ако жалба није допуштена, a то ће бити y случају ако ce на правни однос непосредно примењује републичкв шш локални материјални прописи. Затим, та пресуда je право,снажна ако жалба, y случају где je допуштена, није пзјављена y законском року односно ако je жалба одбијена пресудом Савезног врховног суда. Обавезност правоснажних пресуда донетих y управним споровима односи ce на