Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

74

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

првом месту на орган чији je управни акт био предмет управног спора н који ће по правилу имати да изврши судску пресуду ако je њом поништен оспорени управни акт, али ce та обавезност такође односи и на друге државне органе, тако да ни они, y кругу своје надлежности, не могу ништа учинити што би било y супротности са правоснажном пресудом донетом y управном спору. Ако je правоснажном пресудом оспорени управни акт као незаконнт поништен, тиме je ствар враћена y стање y коме je била пре доношења поништеног управног акта, na je и тужени орган по правилу y ситуацији да поново решава управну ствар, али при томе je y свему везан правним схватањем суда, као и примедбама суда y погледу поступка. Ако je према природи ствари која je била предмет спора, место поништеног управног акта потребно донети нови управни акт, надлежни орган je дужан да нови акт д-онесе без одлагања, a најдаље y року од 30 дана од 'доставе пресуде. Ако надлежни државни орган после поништаја управног акта донесе други управни акт противно правном схватању суда односно противно примедбама суда y погледу поступка, странка може покренути нови управни спор против таквог управног акта донетог y извршењу пресуде. Суд ће, ако по спроведеном поступку утврди да je hob управни акт донет противно пресуди, тај акт поништити и по правилу сам решити ствар пресудом, тако да та пресуда y свему замењује управни акт надлежног органа. У овом случају, дакле, постоји управни спор нуне јуридикције, јер ту суд не оцењује само законитост управног акта донетог у* извршењу пресуде, већ кад утврди да je тај управнн акт противан пресуди, што значи противан закону, он га поништава и истовремено по правилу решава и саму ствар. На овај начин ce решавање управне ствари узима из руку органа који ce огрешио о обавезност судске пресуде и нреноси ce на суд, те нова пресуда y свему замењује управни акт какав je био дужан да донесе тужени орган. Ако пак надлежни орган y извршењу пресуде не донесе никакав управни акт y пропнсаном року од 30 дана после достављања пресуде, странка има право да ce посебним писменим поднеском обрати том органу којим he тражити доношење потребног акта y извршењу пресуде суда, Уколико надлежни орган ни по овом тражењу странке не донесе управни акт y року од седам дана, странка може тражити доношење потребног управног акта од врховног суда који je донео пресуду y првом степену. Поводом таквог захтева странке суд претходно позива надлежни орган да га обавести о разлозима због којих није донет потребан управни акт y извршењу пресуде. Надлежнн орган je дужан дати ово обавештење одмах a најдале y року од седам дана. Уколико надлежни орган ле да потребно обавештење или дато обавештење по нахођењу суда не оправдава извршење судске пресуде, сам he суд донети решење које y свему замењује акт надлежног органа. Суд he ово решење доставити органу надлежмом за пзвршење и о томе истовремено обавестити виши државни орган. Орган надлежан за извршење дужан je без одлагања извршпти овакво решење. Због нензвршења обавезне судске пресуде од стране надлежног органа суд овде уствари преузима улогу управног органа и сам извршује своју пресуду доношењем потребног управног акта. Стога