Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

521

се, итд., y њој налазимо одговарајући нормативни поредак. Он служи као форма и инструмент одржавагьа саме заједнице односно вршења неких процеса у гьеним оквирима. Битно je за моје схватање да се он не састоји само од извесних норми него да се норме јављају заједно с низом других елемената. Њега сачињавају субјекти, њихова понашања и акти, норме и односи, извесне чињенице и подесан механизам заштите: све то се „амалгамише“ y једно систематско јединство које je и одраз и форма и инструмент регулисагье живота дате заједнице. При томе, не треба поистовећивати нормативни поредак с датом заједницом jep je заједница садржински шири појам: њу сачињаваја целокупност живота људи, са свим оним што ce дешава и постоји у њеним оквирима. А ту целокупност не може ни изразити ни представљати један одређени нормативни поредак. Тако схваћен нормативни поредак се јавља у виду права, обичаја, морала, конвенција, религијских регулатива, итд. Зато ja и дајем шире значење шзразу . „нормативни поредак“ него што je оно када се каже „систем норми“ или друштвена правила. А што je најважније, то нису само формални разлози него покушај да се нагласи сложеност посматраног феномена. 11. Каратстер спорова о појлу и дефиницији права. У средишту пажгье су питања одређивања појма права, формулисања адекватне дефиниције, па чак и онда када су прављени екскурси у наизглед удаљена подручја теорије државе и права или материју посебних дисциплина. 1. И поред тога што сам у тезама и образложегьу истицао само потребу сарадње ошптих и посебних дисциплина, пребацивано ми je да, тобоже, мислим да постоје два различита појма права па чак и онолико колико има дисциплина!? Очигледно je да je овде у питању неспоразум за који ja не сносим никакву кривицу. Разуме се, само су опште дисциплине (односно теорија државе и права) позване да компетентно и на адекватан начин проучавају право с циљем да га и дефинишу. То није задатак посебних дисциплина јер сваки покушај „позитиваца“ да то учине у ствари значи њихово претварагье у теоретичаре. Уместо да покажу како гледају на појам права кроз призму посебне гране права коју проучавају, у којој налазе довољно конкретног материјала, знатан део стручњака за позитивно право je и у овој дискусији сматрао зо потребно да расправља на типично теоријском плану. То може бити и добар знак пажгье и уважавагьа према теорији али je несумгьиво да би далеко било корисније да су пружиле више података и идеја са свога терена. Појам права je један и јединствен за све, jep се само тако и може говорити да je општи. Али тај појам се може разматрати и са становишта посебних правних дисциплина односно и у светлу појединих грана права: тако се истовремено проверава општи појам права, али се и долази до гьега путем дефинисагьа појединих грана права. Штета je заиста што се није испољило више настојање да се преко специфичног разматрања појма уставног, управног, грађанског, привредног, међународног, итд., права нађу заједничке или додирне тачке с поимагьем права у теорији. То не би било само улажегье у проблем разграничена материје појединих грана права него баш специфично прилажегье том феномену, xidтицање оних специфичности које су очевидне у појединим гранама. Познато je да цивилисти друкчије гледају на право него представници тзв. јавног права. Па ако je таква ситуација, онда je некако неприродна пасивност и некритично прихватагье неких општих дефиниција од стране специалиста за посебне дисциплине, а нарочито ако не налазе потврду на сопственом терену. Уосталом, свако мора да реши противречност полажегьа од општег појма права у разматрагьу конкретне правке стварности, дедова права и појединих института, али и изграђивања општег, појма права, коришћења конкретног материјала за потребно и могуће уопштавање на крају кога и долази конструкција појма права као таквог. 2. Познато je да правна наука стално настоји да утврди тачну дефиницију права, али да то не успева да постигне на сасвим задовољавајући