Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

58

АНАЛИ ПРАБНОГ ФАКУЛТЕТА

Из ових излагања може се запазити да проф. Старошћак у управшш уговорима видн већу заштиту законитости и права страна уговорница јер за спорове поводом управних уговора постоји судска контрола пошто се ови спорови решавају пред надлежним судом, а не од стране вишег управног органа. в) Управни уговори у Бугарској. Y социјалистичким државама проблему управних уговора највшпе je посветио пажње академик Петко Сгајнов којн je у монографији о управним уговорима после исцрпне критнчке анализе упоредноправне теорије управног уговора у Француској, Немачкој и Швајцарској одлучно бранно гледиште да у социјалистичком друштву измеВу економских организација не може бити две врсте уговора од којих би једни били приватноправнн а други управни. Сговор може бити само уговор а никако управноправни уговор. И у социјалистичком и буржоаском праву воље странака се изражавају слободно, али у оквиру позитивног права одређеног друштвено-политичког система. Y буржоаском друштву законодавац допушта изражавагье слободне воље при закључењу уговора, али je он ограничава тако што поставља захтев поштовања начета јавног поретка. Соцнјалистичко право такоВе даје слободу изражавања слободне воље при закључењу уговора, али у оквиру економског плана државе. Стога академик Стајнов и закључује да у социјалистичком друштву не може бити посебних управних уговора. По академику Стајнову уговори у социјзлистичким државама нису уговори закъучени измеВу државе и физичких лица, односно приватних предузећа, већ измеВу економских организација основаних на аутономном самосталном фннансирању која су и посебна правна лица. По овом схватагьу држава ни у једном уговору не учесхвује као власт нити као страна уговорнина. Економске организације су те које улазе у ове уговорне односе и то са једпаком вољом. Према томе, сви уговори измеВу државних привредних предузећа који су закључени ради извршења економског плана само су уговори чији се спорови решавају по општим цравилима ГраБанског законика. Академик Стајнов има у виду да извесне привредне и друштвене организације на основу закона имају извесна јавна овлашћења тако да поред своје привредне делатности врше и извесна државна односно јавна оплашћења и да могу употребити и пргшудна средства за извршење јавних овлашћења. Такав однос je управноправни али je последила једностраног акта а никако уговора. Али, остале уговоре о аутомобилском, бродском и авионском превозу као и уговоре о изградгьи сматра приватноправним уговорима ( 37 ). г) Управни уговори у Чехословачкој. ГрВански законик Републике Чехословачке од 25. октобра 1950. године истицао je да се извршење јединственог привредног плана обезбеВује уговорима који су прилагоВени потребама привредног планирагьа и да надлежни државнн орган према потребама привредног планирагьа може одредити и извесне обавезе. Ове уговоре сам законик називао je привредним уговорима (чл. 212). Поред

(37) П. Ста иио в, cp. cit. стр. 55—60.