Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

61

УПРАВНИ УГОВОРИ И ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОСИ РАДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

б) У периоду од 1918. до 1941. године. Y Југославији Закон о државном рачуноводству Србије од 1910. претрпео je извесне измене и допуне 1921. и 1922. године, а 1934. године допет je нов закон који je ступио на снагу 1936. године ( 45 ). За решавање спорова насталих у вези са уговорима ко je je заклучивала држава и по овом закону био je начелно надлежан суд опште надлежности. С друге стране, закон je прописивао и извесне опште услове приликом закључивања или извршења уговора који су се одражавали и у примени управног поступка (поступак закључивања уговора, избор страна уговорница, поступак извршења ако наступе законом предвиЬене околности). То je постелено упутило гграксу Државног савета да прихвати да je надлежан за решавање спорова о овим управним актима а не суд опште надлежности ( 4б ). Y предратној теорији управног права није много расправљано о управним уговорима. Запажена су излагања проф. Михаила Илића (, 47 ) о овом проблему у његовим објављеним предавагьима а посебне чланке об jaвили су др Д. Данић («) и Љ. Радовановић ( 48 ). Проф. М. Илић и Д. Данић изложили су теоријски институт управног уговора имајући у виду углавном теорију француског управног уговора. Лз. Радовановић изложио je теорију француског управног уговора и дао ближу анализу југословенског законодавства и праксе Државног савега о овом проблему. С обзиром да je до 1941. године Југославија имала и посебно управно судство, то се морао појавити проблем који je суд надлежан да решава ове спорове. Стога се Љ. РаДовановип по узору на француску теорију управног права, залагао за признање управног уговора у нашем праву. Истицао je посебно да je код нас у то време по позитивном праву уговор са државом био двосхруки однос и то уговорни „уколико се односи на врсту уговорног посла, на цену извршсгьа, на рокове, на количину радона. За сваки спор, који би проистекао око тумачења ових обавеза надлежан би био грађански суд, пошто je у питању тумачење уговора. Али, нзмеђу дотичног појединца и државе заснива се и један статусни однос, уколнко je нормиран Законом о државном рачуноводству „а све ове одредбе које регулишу статусни однос немају никакав уговорни карактер jep се оне „не прим ењују зато што их предвиђа уговор (у случају да су и уговором предвиђене) него зато што наређује закон. Оне не

(45) Др Л. Костић, ор. cit. стр. 39.

(46) Op. cit. стр. 36—37.

(47) Др М. Или ћ, Административно право (литографисана предавала), Београд, стр. 138—173.

Академик Иво Крбек посветио je пажтьу концесионариој јавиој служби а посебно правној природи акта о даваљу копцеснје п изложио главуш теоријска гледишта немачке и француске правне литературе. (Вьди И. Крбек, Управно право, књ. И, Загреб, 1932, стр. 59—92).

( 48 ) AP A- Aaн и ћ, op. cit.

(49) A). Радовановић, Управни уговор, Архив, књ. XIII (XXX), 1926, стр. 181—192, 281—298.