Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

291

НАКНАДА ШТЕТЕ ЗБОГ НЕОПРАВДАНЕ ОСУДЕ

6. Разлози правичности и хуманости налажу да штету услед неоправдане осуде и неоснованог лишења слободе сноси друштвена заједница у чијем интересу се углавном и врши правосуВе. Y овом случају основ одговорносгн заједнице није општи основ одговорности из деликта по принципима граЬанског права; овде се не ради о кривичној одговорности државних органа, већ, по правилу, о ненамерној грепщи односно заблуди судије који je донео неоправдану осуду ( 15 ). Установа иакнаде штете због неоправдане осуде или неоснованог лишења слободе није ни грађанскоправна ни кривичноправна инсхитуција. Питање ове накладе не може се сматрати као проблем кривичне процедуре, без обзира што je у већини законедавстава оно регулисано у законима о кривичном поступку. Исто тако неоправ дано je становиште да се питање накнаде штете лицима неоправдано осуБеним и неосновано лишении слободе не може у целини решавати у оквиру ошптих принципа граВанског права. Право на ову накнаду штете по свои друштвеном значају спада у ред, основних, Уставом обезбеђених права човека. Стога се и обавеза друштвене заједнице на накнаду штете лицима неоправдано осуЬеним и неосновано лишении слободе поставка као уставни принцип. Ради се о једној специфичној правној материји која обухвата материјалне и процесне услове за остваривање једног уставног права. Специфичност института накнаде штете због неоправдане осуде већ je више пута истакнута. Пре света, не признаје се накнада штете по објективној одговорности. Проблеми у вези са овом накнадом делимично су везани са кривичним, а делимично са парничним поступком. У вези са наслеђивањем права на накнаду штете услед неоправдане осуде треба предвидети специфична решења. С обзиром да je право на накнаду штете лично право осуЬеног лица, наследницима не припада право на накнаду неимовинске штете, већ само пмовинске. По правилу издржавана лица ће бити истовремено и наследниц«, па je у дискусијама поводом измена ЗКП истакнуто мишлзење да наследници осуђеног лица треба да имају самостално право на накнаду штете, а не тек после његове смрти. Може се претпоставити да су услед неоправдане осуде и блиски сродници осуВеног (нпр. брачни друг, деца) претрпели не само имовинску, већ и неимовинску штету. МеВутим, ова лица могу остваривати своје право на накнаду штете у редовној парници, па поменути Нацрт предвиВа да се право на накнаду штете признаје наследницима односно издржаваним лицима тек после смрти осуВеног лица. Перед изложеног, потребно je предвидети и друга посебна решења као на пример, давање моралие сатисфакције, објавл-ивање одлуке, успостављање радног односа и сл.

(15) Објашњења Законика о кривичном поступку, Савез удружења правиика Југославије,. Бгд. 1953. год. стр. 320. AP Т. Васиљечић: Систем кршшчног процесиог права СФРЈ, Бгд. 1964, стр. 618-