Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

296

ЛНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

схваћеној као материјално умањење човекових телесних функција и способности. Из тога онда даље следи да телесно оштећење такво какво je, У тренутку пресуде, представља садашњу, постојећу штету и као такво je предмет судског утврђења, a погоршање, до кога je касније дошло, као нова и будућа (у односу на прву пресуду) штата стоји ван тог утврВења и зато се о њему може одлучивати новом пресудом. Тако je сам појам штете која се овде трпи о дређен погрешно. Како телесна повреда по правилу има као последицу губитак зараде (одре Вен проценат неспособности за рад повлачи у одреВеном, одговарајућем проценту умањење зараде) а губитак зараде се по правилу јавља као посленица неспособности за рад, ове две појаве (неспособност за рад односно телесна повреда и губитак зараде) нису брижљиво разликоване и узело се да je штета сймо телесно оштећење. ,Д,ошло je до замењивања једног појма другим, што у многом није имало никакве незгодне последние (пошто су замењени појмови по правилу истовремено присуши, јер редовно стоје у односу узрока и последние), али je замаглило дискусију о неким важним правним питањима и у неким случајевима одвело решењима чије су слабости такве да се не могу прихватити (инфра, № 19. и сл.). 3. Имовинска (материјална) штета проузрокована повредом тела није телесно оштећење, већ се састоји у губитку зараде који наступи услед тога. Не упуштајући ce y оквирима једног реферата у детаљније образложење те констатацпје, може се напоменути да се њена тачност внди веп из тога што право на накнаду даје и губитак зараде који није проистекао из телесне повреде (и којн дрема томе такође улази у правни појам штете, нпр. губитак зараде у случају противправног лишеньа слободе, или у случају обуставе рада до које je дошло кривицом штетника), као што, обрнуто, сймо оштейетье тела не да je аутоматски право на накнаду имоВlшске штете ако није било прайено губитком зараде (повреВени je за време и пре повреде иначе био незапослен), нити по прнродн иста оштећења аутоматски воде накнадама у једнаким износима. Штета у виду изгубл>ене зараде у случају телесне повреде одликује се тиме што се не реализује сва одједном већ сукцесивно, из месеца у месец. Строго гледано, могло би се рећи да има онолико штета колико нзгубЛ)ених месечних зарада. Садашњу, постојећу штету не сачшьава телесно оштейегье, такво какво je у време доношегьа пресуде, већ су то све изгубљене зараде у времену измеВу дана повреде и дана пресуде којом се досуђује накнада (већ настали изгубљени добнтак), док будућу штету не сачшьава погоршање повреде до кога ће касније доћи већ je то будући изгубљени добитак, губитак зарада који би, у одсуству повреде, биле остварене после доношења пресуде којом се досуВује рента. Будућа штета се састоји у будућим изгубл>еним зарадама увек, како у случају кад последице повреде остају исте тако и у случају кад насгупе промене, па било да се те промене састоје у било пак у погоршању стања жртве. Касније промене су од утицаја на висину изгубљене зараде, на обим будуће штете, која ће се у будућности повећати ако се повреда погорша и повећа проценат неспособности за рад, а смаљити, ако се статье повређеног побољша и смањи проценат неспособности за рад, или остати иста ако не наступи ни погоршатье ни побољшање (остављајући овде по