Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

299

ВРСТЕ И НАЧИН ОДМЕРАВАЊА НАКНАДЕ ШТЕТЕ

која je лежала на усмрВеном (а износ те обавезе издржавања завися од животних хрошкова), већ он поста je дужник обавезе на накнаду штете за изгубљено издржавање, и последице из одштетног характера ренте исте су, са гледишта ревизије, као и код ренте која се досуђује у случају неспособности за рад повреВеног. Друго, између штетникове кривице, односно поступка који je ангажовао иегову одговорност, и пораста животних трошкова не постоји потребна узрочна веза. Повећање ренте које треба да компензира пораст животних трошкова представљало би накнаду индиректне штете, а за ову се, по општим правилима, не дугује накнада. ТреВе, повећање ренте због пораста животних трошкова представљало би повреду правоснажности пресуде којом je износ ренте већ утврђен. Тражити повећање ренте са образложеньем да je услед пораста животних трошкова поехала недовольна, значило би доказивати да je суд погрешно одредио износ накнаде, да се он преварио мислећи да досуђује довољну накнаду. Али, иегова евентуална грешка садржана je у једној правоснажној пресуди и покривена je том правоснажношћу. 8. Мислим да читано ово питање није постављено како треба, и то зато што се и овде пошло од погрешно одређеног појма штете за коју се, као накнада, досуђује рента. ПоВимо од онога што je о томе речено под претходним насловом (супра, № 3), да штета није неспособност за рад, телесно оштећење као објективна промена у човековом телу, већ губитак зараде који je отуда проистекао, и додајмо (пошто се то питатье поставља само овде а не код измене износа ренте, због погоршања односно побољшања последица повреде), да се код ренте досуђене у случају нечије смрти, штета састоји у изгубљеном издржавању повериоца ренте. Како измеВу изгубљене зараде, у случају неспособности за рад оштећеника и изгубл>еног издржавања у случају смрти даваоца издржавања, постоје разлике, то ове две ствари треба раздвојити и могућност ревизије због пораста животних трошкова испитивати одвојено. 9. Из чињенице да се у случају неспособности за рад штета састоји у изгубљсној заради произилази да се ревизија има доводити у везу са порастом зарада, а не са порастом животних трошкова, односно променама у куповној моћи новца. Те ствари су у вези али нису исте. Опадање куповне моћи новца односно пораст животних трошкова и пораст зарада иду заједио, уопштено посматрајући, али не расте при томе свака зарада за исти пропенат. Негде Be пораст зараде само делимично надокнадити последице опадања куповне моћи новца, негде у потпуности, а за неке категорије становкишхва односно запослених може их и премашнти. С друге стране, зарада за једно радио место се може повећати, чак и знатно, а да у том интервалу није забележен пад куповне моћи новца (односно пораст животних трошкова). Због свега овога, пове Вање ренте у сразмери са порастом животних трошкова значило би то да Be рента ретко и случајно бита равна штета, а да Be редовно бити матьа или ве&а. 10. ПовеВаље зараде (па дакле и повеВани губитак зараде), било да je последица инфлације или веВе продуктивности, не може бити никад схваћено као индиректна штета, из истих разлога из којих се не може