Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

држалац има власт над ствари преко права да тражи њен повраћај. Да није тога права, непосредни држалац би могао ствар трајно задржати. Међутнм. томе гледишту Вилинг супротставља своју тврдњу да посредна државина не значи никад власт над ствари, него само фикиију. Осим тога, право на повраћај није увек израз посредне државине. На пример: власник може да захтева иод лопова да му преда ствар, али он нема због тога посредну државину. Захтсв власников спада у категорију правнога, док посредна државина спада у категорију фактичкоГа, те стога њих не треба мешати (стр. 68). 3. Писац сматра да посредна државина не претиоставља делотворну снагу ни односа на коме се она заснива ни права на повраћај ствари. Потребна је управо непосредна државина онога преко кога се посредна државина остварује, као и његова воља за поседовањем. Посредник државине не сме бити својински, него туђински држалаи (Fremdbesitzer), јер мора бити спреман да ствар врати када се стекну извесни услови. На тој његовој вољи да ствар држи као туђу темељи се фикција посредне државине, која посредном држаоцу пружа извесне користи иако нема власт над ствари. Као и код сваке воље за држањем, и овде је реч о ~природној“, простој вољи, тако да пословна способност није потребна (стр. 68-69). Поред државине посредника и његове воље да ствар држи као туђу, посредна државина претпоставља вољу за поседовањем и код посредног држаоца. Он треба да жели да посредник његове државине има према њему оГраничену вољу за поседовањем. Ни за ту вољу нпје услов пословна способност (стр. 69). 4. Вилинг указује на чињеницу да no BGB (§ 871) посредна државина може бити и вишестепена или вишеслојна, кад је посредни држалац истовремено и посредник државине неког другог посредног држаоца. У основи таквог низа односа посредовања државине стоји непосредни туђински држалац, као посредник државине других; на врху се опет налази један посредни својински држалац. Између њих двојице могу бити више посредника државине, који су уједно и посредни држаоци. На пример: власник даде ствар другоме ради плодоуживања, плодоуживалац исту ствар изда у закуп неком трећем, а закупац је даде у закуп четвртоме, док подзакупац преда ствар на чување петоме. У том случају, оставопримац има положај непосредног туђинског држаоца, а власник ствари положај посредног својинског држаоца. Подзакупац, закупац и плодоуживалац су посредни туђински држаоци и у исти мах посредници државнне. Подзакупац је посредни држалац првог степена, закупац другог степена, плодоуживалац трећег степена. Али је могуће ида неко лице учествује на различитим местима овог низа држалаца. На пример: ако власник даде ствар у закуп, па је потом узме на послугу од закупца. Тада је власник као послугопримац непосредни и туђински држалац, који ствар држи за закупца, а закупац држи за влас-

572

Hans Josef Wicling: Sachenrechl, Јаков Радишић (стр. 568-576)