Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

2. Креднт обезбеђен стварним правом писац назива реалним кредитом, јер поверилац верује у вредност ствари које му служе као обезбеђење. Заложна права на непокретностима чине привредно најзначајнију врсту обезбеђења реалних кредита. Пошто се ради о стварном обезбеђењу, није битно ко је власник оптерећене непокретности, да ли се она после успостављања заложног права отуђује или се њоме располаже на други начин. Међутим, кад је у питању лични кредит, поверилац се ослања само на кредитну способност одређених лица; он верује у платежну способност свога дужника, јемда или лица које је приступило туђем дугу (стр. 374). 3. Право залоге на непокретности нуди, дакле, повериоцу значајне користи, Прво он по правилу не треба да се плаши да ће непокретност изгубити на вредности и да ће његово потраживање бити тиме угрожено. Друго, не мора се бринути ни за правну судбину свога обезбеђења. Коначно, у случају инсолвентности дужника, заложни поверилац може да захтева намирење из непокретности пре осталих поверилаца чија потраживања нису обезбеђена стварним правом (стр. 374-375). в) Разлика између хипотеке и земљишног дуга 1, Вилинг најпре истиче да хипотека претпоставља потраживање које се њоме обезбеђује. Она је акиесорна, тј. у свом постојању зависи од конкретног потраживања. Основ из кога је потраживање настало не игра никакву улогу, нитн власник оптерећене непокретности мора бити дужнпк обезбеђеног потраживања, тј. хипотека се може установити и за туђи дуг. Обезбеђено потраживање мора, међутим, да гласи на давање одређене своте новца. Висина хипотекс, сходно начелу акцесорности, управља се према стању њоме осигураног потраживања. Ако потраживање не настане, не настаје ни хипотека, а уписану хипотеку власник непокретности стиче као власнички земљишни дуг (§§ 1163 и 1177 BGB). Умањи ли се потражнвање, сразмерно се умањује и вредност хипотеке; ако се потраживање угаси, и тада настаје власнички земљишни дуг. Но, ако дође до увећања обезбеђеног потраживања преко новчаног износа уговореног за хнпотеку и уписаног у земљишну књигу (на пример, додавањем зај.ма), то не повлачи повећање хнпотеке јер је она установљена само за уговорену суму. Али, хипотека може, с друге стране, да премаши уговорену границу одговорности зато што обезбеђује и споредна потраживања (стр. 378). 2. Писац примећује да је начело акцссорностн хипотеке ублажено, како би се она учинила погодном за промет. Јавно поверење у земљишне књиге мало би користило стицаоцу уписане хипотеке ако не постоји потражнвање које би она требало да обезбеди (§ 1153, став 2 BGB). Стога § 1138 BGB утврђује да прописи §§ 891-899

574

Hans Josef Wicling: Sachenrecht , Јаков Радишић (стр. 568-576)