Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

важе за хипотску и у погледу потраживања. Поверилац се може ослонити на своје веровање да потраживање постоји. Тачније, у његову корист се постојање потраживања фин Гира, како би се створила могућност за стицање хипотеке и у доброј вери. Хипотека за коју важи § 1138 BGB, према томс, посебно је подесна за промет, и стога се назива прометна хиПотека (стр. 379). Међутим, код хипотеке за обезбеђење, начело акцесорности важи у пуној мери. Она није развијена због погодности за промет, и не може се доказивати хипотекарним иисмом (§ 1185 BGB). Право нз хииотеке за обезбеђење одређује се искључиво према потраживању (§ 1184 BGB). 3. Вилинг упозорава да се за једно исто потраживање, на једној непокретности, може установити само једна хипотека, али се поред хипотеке може конституисати још један земљишни дуг. Међутим, могуће је за исто потраживање успоставити хипотеку на више непокретности, тј. зајвднинку хипотеку (§ 1132 BGB). У том случају постоји само једна хипотека, али она обухвата више непо кретности, које могу припадати различитим власницима. Хипотекарни поверилац (хипотекар) може своје право из заједничке хипотеке да намири по властитом избору: цео износ из једне непокретности или само један његов део. Он има знатно јаче обезбеђење неголи ималац прометне хипотеке, која се односи искључиво на једну непокретност. Уместо заједннчке хипотеке, могуће је потражнвање разделити н за свакн његов део установити засебну хипотеку (стр. 379). 4. За разлику од хипотеке, земљишни дуг не претпоставља потраживање које треба да обезбеди (§ 1191 BGB). Аутор наглашава да земљишни дуг није акцесоран, мада се и он, по правилу, установљава ради обезбеђења нског аотраживања: обезбеђујући земљишни дуг. За њега не важе правна правила хипотекарног права, која се темеље на међусобној вези између потраживања и заложног права. Стога, гашење или умањење потраживања због којег је земљишни дуг установљен не утиче на његову опстојност. Нн за настанак земљишног дуга пнјс нужно да потраживање постоји. Ово својство чини земљишни дуг интересантним за оне кредитне установе које њиме обезбеђују најразличитије обавезе својих комитената (стр. 379-380). г) Власничко право залоге на непокретносшима 1. У нормалним случајевима, право залоге на иепокрстно стима установљава се у корист неког повериоца, да би се његово потраживање обезбедило. Право да непокретност претвори у новац не припада, дакле, њеном власнику, него неком другом лицу. Вилинг констатује да се стога говори о туђем праву залоге на непокретности (стр, 380). Међутим, ако обавеза из хипотеке не

575

Hans Josef Wiciing; Sachenrecht. Јаков Радишић (стр. 568-576)