Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

треба посебно подсећати да je таква законитост поуздано средство за разарање сваког демократског концепта. Уколико, пак, предност имају грађани, тј. народ, законитост ce појављује као друштвено потврђено средство за уређивање односа између државе и њених грађана и као мерило за разликовање ваљаног од дозвољеног, a дозвољеног од забрањеног. У том случају, законитост представља поуздано средство демократског саобраћања. Такав демократски карактер начела законитости одређен je карактером односа између државе и друштва. Држава je, наиме, створена народном вољом, којом je одређена и ограничена, па je то случај иса начелом законитостн. 37 Задатак законитости je да потврди легитимну моћ народном вољом установљеног права и достигнути степен правног организовања и развоја. 38

Од објективне и субјективне границе начела законитости треба разликовати тзв. објективну и субјективну законитост, јер, „као правници, морамо узети да y правној стварности постоји објективно својство уставности и законитости“. зу Међутим, шта збиља јесте објективна законитост, на то питање никакав коначан одговор не може да ce пружи, осим ако под објективном законитошћу не мислимо на божански, природан, апсолутни или некакав други поредак, делимично остварен y праву. Али и тад, y најбољем случају, реч je о тзв. претпостављеној објективној законитости, која je y ствари људско тумачење такве објективне законитости, тј. реч je о субјективној законитости. У противном, свако ко би кршио правне норме, могао би да ce правда тиме да није прекршио божанске, природне или некакве друге законе.

С друге стране, од објективне законитости треба разликовати тзв. „објективизирану законитост", тј. оно што je од претпостављене објективне или, још боље: субјективне законитости, друштвено прихваћено као тзв. „објективна законитост“. О објективној законитости, дакле, можемо y најбољем случају да говоримо само као о претпостављеној објективној, тј. објективизираној законитости, с тим што морамо да имамо на уму да

37 Ed. by Q. Skinner, States and Citizens, Un. of Cambridge, 2003.

38 Видети: A. S. Brett, Liberty, Rights and Nature, Individual Rights in Later Scolastic Trought, Un, Cambridge, 2003.

ЗУ P, Лукић, Уаиаоносш и законшиосш y Југославији, стр. 54—55.

69

Д. М. Митровић, Начело законитости (стр. 55-78)