Arnauti i velike sile

119

Барон Иопча (стр. 73) вели: „Знам за један случај из новембра 1908 г., где су 24 човека из Џимаја и толико исто њих из Абата (оба су села •у Шали) положили заклетву сасвим протйвуположену у једној истој ствари.“ Да лепог морала у овоме избраном народу Европе ! Знали смо да Арнаути нису само разбојници, него често и прости лопови ; али да нисмо то знали, потврдили би нам та] факт сви аустријски путници по Арбанији. Тако сам барон Нопча вели, да би се у Арнаутлуку „учинило напротив врло чудновато, кад неко не би хтео да се слади туђим добром.“ Штајнмец вели : „племена у северно] Арбани|и на рђавом су гласу, ]ер су когьокрадице ; особито су на гласу Никајци и Мертури, што краду не само коњенего и сваку стоку. Не прођени један дан а да не протерају из равнине речке или ђаковичке преко Никајаца каквога украденог коња у Скадар. (Сиберц, стр. 44). Кад покупимо све ово што су очевидци казали, морао би човек доћи на мисаода су чак и Турци бољи народ него Арнаути. Тако и јесте. Штајнмец и о самим мухамеданским Арнаутима тврди : „да етички превазилазе католичке Арнауте ; код мухамеданских Арнаута налази се више искрености, поштења, љубави к ближњему и гостопримства". (Штајнмец, стр. 29). И тако, и ако утица] католичке цркве тра]е неколико векова, много више него ислам, ипак je Мухамедова вера била способнија да овим див.ъим европским црвенокожама накалами по коју људску особину, него свемогућна католичка пропаганда, ко]у две велике силе тако обилато помажу. Леп изглед за ефхаристију, ко]а xohe да од Арнаутлука направи Ватиканску државу !