Besede dra Mih. Polita-Desančića

oceia позваном, да својим законом штити туђу државу. Изузегак' би био од тога само онда, ако постоји савез између држава. А.ш онда се то мора у домаћим законима са свим јасно изразити, као што се н. пр. у атстријском казненом законику определио био случај ве.теиздаје против немачких савезничких држава. У новом угарском нацрту казненог законика нисам на тако што наишао. Али не мора човек бити правозналац. да то све може схватити. Та позната је чињеница, да је Наполеон 111. тртжио од Енглееке, да донесе закон против завере Француских емиграната, али је Енглеска одлучно одбила тај захтев. Само се слабачка Белгија морала склонити, да донесе такав закон.“ „Све то поштовани доме, не бих ја спомињао, јер се то по начелима казненог и међународног права по себи разуме да не постоји министарска наредба, која поставња противна начела. Штовани министар унутарњих послова вели у својој наредби од 30. јуна о. г., да је учествовање у сваком зајму и српско-турском рату кажњиво дело, за које се одмах затвор одређује. Можда сам ја, поштовани доме, лош јуриста, али ја чисто не могу да верујем, да се таке ствари путем наредбе нормирати могу. Г. министар унутарњих послова позвао се истина у тој наредби у опште на законе, али он тих закона специјално није навео. Ја сам узалуд тражио по целом угарском законику, corрпз juris-у, да нађем тако место у закону, које те ствари забрањује. И сам зак. чл. 19; 1622, који вели „рах cum Turcis sancita custocliatur“ (Нека ce као светиња чува мир с Турцима), не може се на ове случајеве применити, јер то место у закону односи се на Бочкајеве пе.мире. те се тиме хтело у оно време спречити упадање Турака. Али се чини да штоваии г. министар-председник није имао пред очима толико угарске законе, колико општа начела међународног права, јер

273

ББСЕДД 0 ПОВРЕДИ ПРАВА ПМУНИТЕТА Г. 1876.