Besede dra Mih. Polita-Desančića

почетак дотичне министарске наредбе глаеп овако: „Пбгледо.м на то. што ни једна држава не може тримти, да јој поданпци воде влади пјзотивнт политпка према држави, с којом Угарека жпви у миру, не може бити дозврљено, да раде против те државе и да учсствуј!' т рат} г пјјотив псте." Поштованп доме! То је негато са свим ново. По томе начелт. да поданпци не смејт водити дрткчију политику, него што је влада води, морали бп ее казнити сви, којп учеетвују j протест-митинзима v Енглеској!" „Поштованп доме! Да је оно, што г. мпнпстарпретседник означује као кажњиво у својо] наредбп. по међународном праву потпуно дозво.вено, могао бих вам доказати читавом бпблиотеком међународног права. Мплетик је у своме поднеску у том ногледу цитирао Блунчлија. Ја hy да наведем још веки ауторитет у мефународном праву. Тај је ауторитет ХеФтер, који тврдн са свим протнвно од онога, што се наводи у наредби министра-претседника. ХеФтер вели у евом познатом међународном праву: „Ни једна влада • изузимајуки уговором везане државе не може се позвати на одговор, ако поједини њенп поданпци својевоњно овим или оним начином учеетвују у страном рату, ако се са ратујуком странком упуете у набавњачке и зајмовне послове или ступе у војску, ако ту странку потпомажу било из ратоборног нагона било из особитог моралног иитереса.“ То је по себи јасно. Али у Угарској, нарочпто у угарској штампи владају особити иојмови о неутралностп, коју ваља држава да чува. Г. министар имао би можда и право, кад би рекао, да неу тр ална д р жав а као таква не сме потпомагати ни једну ратујућу странку ни иовцем ни људством, ни евојевољцима. Али да појединим држављаиима, приватним .кудима, није дозвољено да учествују у рату као својевољци, тако што нема нигде на свету.

274

БЕСЕДА 0 ПОВРЕДИ ПРАВА ГОIУНИТВТА Г. 1876.