Besede dra Mih. Polita-Desančića

разлЕтчпти научењаци, као Блунчли у Немачкој п славни белгијски правник Ролен Жак.чен, и знанствено доказали, да се начело неинтервенције неда прпленити на Турску. Али свакако припада заслуга грофу Андрашију. што је начело интервенције напреча Турској дипломатским путем употребнено, те је доцније нашло потпуна израза у берлинској споменици и цариградској конФеренцији. Поступак према Турској започет је реФормном нотом а настав.вен гаранцијама у берлинској споменици, докле на царпградској конФеренцијп није на поелетку дошло до тога, да еу хтели ставити Tvpску под туторство." „Али је поступак према Турској и у другом обзпру лоучан. Он доказује, да кад која држава цело своје биће гради на праву оевојачком н на господетву једнога племена, кад држава у слепој племенској страсти прекорачи границе морала према својим поданицима, да се онда нађу силнији Фактори, који увређеном моралу даду задово.вења. Свпрепства у Бугарској. као што је лорд Дерби рекао, шкодила су Турској већма. него да је изгубила велику битку.“ „По свему, што се у Турској догодило, по јавноме мњењу. што се у Европи о Турској образовало, бпла би лудост и мислити на то, да ke Аустро-Угарска етупити у савез са Турском. “ „Јавно мишљење Европе тако ее јако променило према Турекој, као што се пре једва могло и миелити. Пре неког времена читао сам извештај неког енглеског нзвештача v једиим енглеским новпнама, који се изразио: да он ие познаје веће увреде за Енглеску. него што еу Турци још тако смели да се надају. да ће их Енглеска потпомагати. Али није то само индивидуално мишљење једног енглееког извештача. Не давио је у енглеском парламенту, мислим, прпликом адреске дебате. споменуо један конзервативац турски

292

ИНТЕРПЕЛАЦПЈА 0 ОДНОШАЈУ ПРЕМА РУСИЈЦ Г. 1877.