Besede dra Mih. Polita-Desančića

..тстав.” То је изазвало у парламентт тако великп с.мех, да је говориик једва могао даље да говори. (Један глас: Руском уетаву не ноже човек ни да се смеје.) Европа је прилично еложна у томе, колико вредн ттрски тетав. Кад је устав у Турској објав.вен, Турци су се били јако забранули: рекоше: ми, који смо у мањини, остаћемо и у државном сабору у мањини. те ће ђаури над нама владати. На то их је тепlио и умиривао један турски лиет: Та нека ее не брину, турски је уетав тако удешен, да ke Турци. и ако еу у мањини. у државном сабору ипак бити у веТини. И доиста, појам је устава веома еластичне природе. Вештачким изборним редом може се све постићи. Има уетава, који у место да умере племенско господство, они га на против још развију и учврсте." „Наводим то све за то. да мотивујем друти део моје интерпелације (Чујмо!) да вам претставим, како ее варају сви они, што сањају о турском пријатељству. “ „Овде би било место да говорим о једној теми, коју је веома мучно расправ.вати у угарском парламенту. Ствар се тиче симпатија према Турцима. Прећићу ту тему. Турским симпатијама и онако коментара не треба; имам само једну скромну примедбу. (Чујмо!) Највећи непријатељи Угарске и мађарског народа радовали су се највише хаџилуку мађарск-1 омладине у Цариград. (Чујмо! Чујмо!)“ „Кад не бисмо знали да су ти младићи ватрени Мађари, могли бисмо мислити, да су добили мандат из Москве. (Глаеови : Охо!) Ја еамо велим, да изгледа тако, као да су добили мандат, да Угареку компромитују пред Европом. (Бфетање, немир, гласови: Доста!) То је, поштовани доме, не само моје мишљење, него и миш.вење многих л>уди у Европи. (Гласови у центруму: То је питање.Ц

293

ИИТКРЛКЛЛЦИЈЛ О ОДНОШАЈУ ПРЕМА РУСИЈИ Г. 1877.