Besede dra Mih. Polita-Desančića

~Ја се, пошт. доме, са свим слажем са г. мпнпстром председником. као министром тнттрашњих послова, што дотичну демонстрацију није спречпо. јер изјаве симпатија тину се нанела личне слободе. ТТТто се демострација догодила. што се носила почасна саб.ка у Цариград. (Један глас : То је било врло добро!) против тога немам ништа, али пошт. доме. лмна слобода п изјаве спмпатпја морају у државп пматп своје гранпце кад вређају ocekaje чптавих класа. вероиеповеднпх друштава п племена. ТТТто се демонстрација у опште догодпла, о томе не говорим. али што је дотична почасна саб.ва бнла впше дана пзложена у преетоници Угарске, (Један глае: То је било врло добро) оне Угарске, која бројп милијона немађарски народности, које никако немају симпатија за Турке, што су ту саб.ку по улицама носили, баш у оном часу, кад је посланик аустро-угарскп у Цариграду добијао најодмереније инструкцпје, да заузме положај не за, него протпв Турске, у томе налазим да је влада погреш ил а, (Иорпцагве.) „Како је влада у тако критичким временима, као што су данашња, требала поступати, показао је изврсно један веома поштованн члан овог cađopa. Г. заступник барон Шењеји изразио ее прилпком последње прорачунске дебате у том погледу овако: „Ми не можемо бити равнодушни према грађанеком положају и судбини народа, што живи у суседнпм покрајинама турске државе, не само због општих хуманитариих интереса, него и због тога, што у овој отаџбини станују многи држав.канп. који су једноплеменици оних народа; и ако ва.ва ми да од њих шптемо у евему безусловну верност и оданост према отаџбини, то ипак морамо v њима неизгладиво чуство тога једноплеменог сродства поштовати. штедити и имати на њ обзира у иашем сопственом интерееу.“

294

ИНТЕРПЕЛАЦИЈА 0 ОДНОШАЈУ Н.РЕМА РУСПЈИ Г. 1877.