Besede dra Mih. Polita-Desančića

питању обележен нотом гроФа Андрашија од 30. децембра 1875., берлинском споменицом од 15. маја 1876. и изјавама на последњој цариградској конФеренцнји, пз чега пронзлази заједничко п савезничко постмпање Аустро-Угарске. Ргеије и Немачке према Турској : u „погледом на то, што cv се j последње време у ? гарској при потпуној паспвности владе догодпле такве туркољубиве демонстрације, које стоје у очитој опреци са политиком, коју је до еад Аустро-Угарека водила у источном питању;“ „питам г. миниетра-председника : u „1. Држи ли се Аустро-Угарска још оннх начела, што су утаначена тројецарским савезом, и што cv изложена у ноти гро®а Андрашија од 30. децембра 1875., j берлинској споменици од од 15. маја 1876. п v последњој цариградској конФеренцији? Ако се држи тпх начела:“ „2. одобрава ли угарека влада оне туркољубиве демонстрације, које cv кадре с једне етране да компромитјјј досадању источну политикј Аустро-Угарске, а с дрЈге стране да вређају народне осећаје милијона угарскпх грађша словенског језика? (Гласови: Охо!)‘ ; Са овом интерпелацпјњм занимало се доста и пештанско и бечко новинарство. „Нова слободна Прееа“ j БечЈ, иначе неизмерно туркоФилски лиет, назвар је ту интер пелациј j врло вештом, тако вештом „као да cj је руски дипломати v ПетроградЈ саставили 11 да се доведе j неприлику угарски мииистар радп ,одговора. И заиста, интерпелација је била тако етав.вена, да ако се Тпса изрази за TvpcKj, онда опровргава читаву званичиу политикј аустро-Јгарску v источном пнтању, ако пак прнзна, да је Ауетрија v спора-

296

ПНТЕРПЕЛАЦПЈЛ 0 ОДНОШАЈУ ПРКМА РУСИЈИ Г. 1877.