Besede dra Mih. Polita-Desančića

298

ОДГОВОР ТИСИН О ОДНОШАЈУ ПРЕМА РУСИЈП.

„Г. застЈПНик говорпо је много о томе. како је политика, коју je започео миниетар епољашњпх послова. била поспешна интересима Pvenje: он је да.ве много говорио о догађајима, што ст ее развили. Адп је заборавио. да нота од 60. децембра 1875.. коју је саетавио гроФ Андрашија, говори само о реФормама, које би се имале увести за хришкане, п нн о чем другом: он је да,ве заборавио, да су како та нота тако и цариградске одлуке могле донети једна пли три силе. али да је гарантовани паришки мир заједничка етвар свнх јевроиеких сила, те с тога се оно не може узети као оделито дело тријх сила.“ ~3a ту околност. да је наше извањеко звање билоу намери. да ради споразумно еа осталим силама. поднео је г. заступник сам јаку сведоџбу, рекавшп. да се одустало од берлинске епоменице, кад је Енглеска нпје хтела прихватнти.” ~До сад су еве европске силе заједнпчки. једнодушно и суглаено делале, те се не може рећп. да је политака. која је с једне стране тежила за једнодушношћу међу свим јевропским еилама, а с друге етране ишла за побољшањем еудбине хришћанских етановника у Турској. била једнострана или у ннтересу које год силе." „Г. заетупник споменуо је још у свом говору демоист р а ц и ј е. гато еу чињене у корист Туреке, а влада је била при том пасивна. Да је влада према тим демонетрацијама впше него што је била дужна v нечем показала велику предтсрет.впвост илп спмпатију (одобраваље п веселолт на крајњој левицп), о томе се г. заступник уверио гомилом интерпелација и нападаја. којима је влада због тога била пзложена. (Одобравање.)“ ~И доиста, ако латинека пословица има право, по којој промена човека весели. то се угарски мини-