Branič

275

мањс то значи тврдити оно гато се не може да оправда ни са којег гледишта. Јер незнање закона не извињава никога, а најмање судије (бидо оигатинске, изборне или државне), код којих се у опште иретпоетавља извесна спрема за суђење. Ј ) Осем тога судијс без разлике одговарају кривично и грађански за своју иресуду као израз њихова погрешна мишљења и разумења закона у иоједином делу. На осиову тих разлога државни тужилац изјављује наду да ће Касацијони Суд, ирелазећи преко првих својих примедаба, другим нримедбама поништити горњу првоступну пресуду, погато је всли, нротивзаконитост изречене и извршене осуде од стране огггуженика доказана најубедљивијим Фактима у толикој мери, да би правда очито била поврсђена, ако остану некажњени. 2 ) Решењем Касације би оснажена ова друга првоступнапресуда.

X Распис министра унутрашњих дела од 21 Маја 1886 године и § 391 6. кривичнога закона пред Апелационим Судом Г. Ј. Н., бив. чиновник у срезу 3., оптужен је био прогале гндине Суду окр. Ужичког, даје намерно био ставио под полицнски надзор М. С. и С. С. из Свенггице и М. С. из Сађевана противно одредби § 391 б. крив. закона, т. ј. бсз регаења окружие полициске власти. По гласу пресуде првостепснога суда Вр. 0415 онтужени је признао, да је поменуте тужиоце ставио био иод полициски надзор, али се бранио да је то учинио с тога што је тада била ') За судије у опште то изчело важи без изузетка, јер они долазе на евоја судијека места, било по иавору или иоетављању , само уз услов потпуне спреме за правилно вршење законских прописа у расправи правних односа. На против, наснрам других лица, законој претпоставди: „да свакп мора .шкож, знати и исаравно разумевати", не може се у нримени дати то значење, да ее свагда при оцени правних односа у кривичним делима мора узети као несум1ћива истина исправно схватање те претпоставке. Код оцене злонамере Фактично се мора да испита оптуженикова свесноет о праву или неправу његова делања, и о биј!1у нравних услова за кажњивост, да би могло бити нравилнога суда о урачуњивости или ипиињавању. У том погледу одредба 1 тач. § 59 нашег кав. законика, као и пропие претходног § 54 нод а на домагаају судске оцсне остаје нвисцрпно врело за испитивање интелектуалних особина оптуженикових. а ) Дужност државна тужиоца вргаио је потписани ре«еренат овог дела, чије мишљење о злонамери у ногреншом суђењу, оста непромењено до данашљег дана у свима случајима, где је ова злоиамера резултат закоиски оцењених збијћа о несавесно изреченој осуди. А. С. Ј. 19*