Branič

број 11—18. в р а н и ч отр . 391.

слово више (ј). Осим тога Вук, под својим суиојником, разумије нешто посве друго него ли је наш суионик, како је сам уговор о супони ушао у Им. Законик, разумије се, да је и ријеч суиона. и суионик у њ примљена била. Супона је, истина, веома осамљена ријеч, али, регби, није веома тешко етинолошки објаснити је. Она је по свој прилици из почетка, оно исто што и сиона, која је доста распрострањена. Разлика је измеђ два облика главно у томе што је старински звук б од предлога сб (-пона) у сиони исиао — а у сиони се напротив раширио и постао у (цфр. свеза, сувезник; свијест, савјест; свјет, савјет ит.д.) У старом словенском језику долази у облику свпона а са значењем цшодиЈџа , ГтресИтеп1ит. Уз ову Форму Миклонтић наводи ријеч спона у готово свим живим словенским језицима, али свуда у смислу везе, док у старом језику, виђесмо, има значење заиреке, које долази и у Даничићеву Рјечнику из књижевних старина српских. Вук под сиона набраја три значења, али је свакоме опет темељ веза. Супона је свакако занимљива ријеч тим, што јој се, пзван Црне Горе, ни тачни облик ни тачно значење, у колико је познато, нигђе не налази, ни у споменицима ни у живоме језику. Погодба. Уговор. (Услов, Увјеси). Ови су изрази веома важни тим, што се тичу цијеле опширне категорије у тако званим обвезама. Али избор међу њима није одвећ прост. Они бо су с једне стране међусобно веома сродни, али и неодређени — а, с друге, закону треба покрити њеколико једноврстне, али далеко неистовјетне појмове, те му за то требају различни изрази. Ово треба са самога почетка имати пред очима. Иначе може се тако случити да се изабере њеки сродни назив за њеку категорију који би, због узрока који би се позније могли одкрити, боље пристојао другоме, за који је већ утврђен израз који би можда боље одговарао оној првој. Заустовимо се најприје код најглавнијега иојма соп1гас1;ив .