Branič

стр. 392.

б р а н и ч

број 9—18.

Наш избор ријечи које би у опће одговараде овоме појму није одвећ простран у границама живога народног језика. Ми их не находимо него само двије: иогодба и уговоЈ). Бечки терминолошки одбор од 1883. г. изабра за појам соп{,гаскх8 управо ону прву ријеч, т. ј. иогодба, израз који прпјеђе у оба далматинска извода. Настаје пнтање: је ли избор добар?.. Сам по себи, може се слободно одговорити није лош; — ријеч је узета из живога народног језика, те је свакому разумљива. Али погледом на поменуту потребу термина за сродне појмове, и иа друге ријечи које избирач има зато на располагању, ми неможемо избор похвалити. За појам тако замашног, доста свечаног акта као што је соп1тс1ии коме претходе мање више опширна договарања, нама се чннило да би требало изабрати свечанију, одређенију и еиергичнију ријеч. Ова се својства по нашем мишлењу, находе потпуније у ријечи уговор. При једнакој разумљивости с иогодбом, израз је уговор нешто као и свечанији и Одређенији; ои показује на први слух да је разговор, договарање, престало, а да је нестало, као завршај и иошљедак свега тога приправног дјеловања, углава нечега тврдо одређеног, што странама подјељује нека права или им намеће неке дужности. (Има за ово на крају имов. Законика брокордикум: „разговор је разговор, а уговор странама, закон. 1 ') Ријеч иогодба, на против, повлађује и мисао о раду који није још завршен; она, уједно са, својим перфективним глаголом погодити, има и више значења; к тому иогодба, и као завршен чин, изазивље више мисао о једнини, док уговор боље пристаје акту у коме може бити више одредаба и углавака. Осим тога, ријеч уговор има и ту згодну особину што је у тако блиску додиру са ријечју уговорник, — ици којом сам живи народни језик означује стране, које дјелују у уговору. Најпослије треба ли још и то помињати, уговор је мушкога рода, што се такође с опширнијим замашнијим актом боље слаже него ли иогодба. Редактор србијанског грађанског Законика, Хаџић, с којим се ми ријетко слажемо у одређивању, па и у простоме избнрању гермина, нашао је такође да је за соп1гас1ш пристојнија ријеч уговор. Услијед свега тога ова је последња ријеч и узета у имов. Законик. Напо-