Branič

број 9—18.

б р а н и ч

отр . 415.

за то. Општина је, дакле, позвана да изабере људе, којима хоће да повери руковање општинским пословима. Ово је такође једног веома важно право општине, које је основано и на самој природи ствари, јер ћв једино грађани оиштине најбоље знати коме могу иоверити вођење својих иослова. Ти општински органи, којима се поверава вршење послова, јесу општински одбор, општински суд са свима осталим потребним чиновницима. Разуме се, по себи, да општини, као год, што јој припада право избора општинских органа, да јој тако исто припада и право контроле рада ових органа. 3., ираво да, разрезује ирирезе и чини зајмове. Општина има разне потребе, које треба да реалише. А реалисање ових потреба неопходно изискује и материјална средства, те с тога општина и мора имати права, немогући наћи довољно извора у своме имању, да се обраћа на своје грађане. Тражећи од својих грађана нзвесне материјалне жртве, општина им за то у накнаду даје све користи заједничког живота. А за то, што је то корист општа, заједничка, за то опет општина има права наплаћивати ове материјалне жртве (прирезе) и путем принудних мера, које има и државна власт у наплаћивању порезе. 4., ираво да сама одржава јавни ред и мир и да се сама стара о јавном здрављу и јавном моралу. Ради овога свога права, општина је власна да издаје полицијске наредбе у којима ће одређивати незнатну казну за оне, који се покажу непослушни према тим наредбама. Ово право општине да одржава ред и да се стара о јавном здрављу и моралу делегирано јој је од државе, усљед чега су и иотекле оне горе побројане дужности државе да контролише рад општине. Из досадањег видесмо како и у колико има права држава да утиче на општине. Али тај утицај данас није једнак код свију модерних држава. Данас се у главном могу разликовати три система у погледу тога односа државе према онштини.