Branič

број 9 —18.

в р а н и ч

отр . 417.

кривичном процесу, као и да се у истом процесу тражи материјална истина (као што се то обично у актима а и теорији ка же?!), јер, збиља, у питањими личне слободе части и томе подобно, ираво је, да и већи скун искусних правника, као што је општа седница касац. суда да своју управо најмеродавнију реч. Изналазак дакле материјалне иотине и тежак положај окривљенога је чиста побуда и правни мотив нашег законодавца у § 279. крив. суд. пост. Ну сем тога, што је г. Поповић сметнуо с ума, решењем нижег суда у питањима кривичне природе, расиравља се у исто време и главна ствар, пошто је законодавац у § 161. крив. суд. пост. поред осталог у тач. 3. напоменуо, да суд цени има ли довољно основ а иодозрења против оптуженог, као и по тач. 1. да ли је дело у оиште ио закону казнимо, па ако на.ђе противно, онда ће по § 162. крив. суд. поступка, туженога отпустити. Дакле је суд овде позван да решењем расправи према вШиб дио, има ли казнимог дела и има ли законских доказа, што је обоје за крив. цроцедуру нешто најбитније, — егдо главна ствар. Држим да нам неће нико изаћи с питањем, па нашто су онда претреси и пресуде судске, кад се решењем расправља главна ствар? На овакав приговор одговорили би: да се решење 'доноси по стању које су ислединци прибрали; а да се изнађе материјална истина вероватније је, када сва лица која су Фунгирала код иследника живом речју јавно пред судом преставе стање ствари; када се полаже клетва од сведока или тужитеља; чује одбрана туженога и браниоца, — услед чега цело стање ствари може да се измени, било у ма ком погледу, а тиме се тек може постићи, оно што је законодавац замишљао под изразом „материјална истина®. Питање је сад, да ли се решењем у грађ. процедурама расправљају главне ствари? Одговор је овде негативан, и то у свима пословима, који се у цивилној процедури решењем расправљају. Да ово утврдимо, ми се нећемо удаљавати од оних примера која је г. Поповић навео. Исте ћемо примере један по један излагати, и уз то давати своје разлоге, који су противни онима, које је г. Поповић изнео. Неоспорна је истина и у теорији и у пракси, да је предмет — главна ствар — грађанског процеса навек врднич 28