Branič

стр. 420.

б р А н и ч

број 9—18.

ног сазнања и што исто нико не спори; вољи странке и на томе што је ван сиора, ван протеста. У колико смо сазнали, потврђење тапија, код неких судова, врши и судија за неспорна дела. У § 293. грађ. зак. вели се: ко на другога добро какво непокретно преноси, мора сам госиодар или баштиник истога добра бити, иначе премос не важи. Дакле, за пренос се изи кује вансиоран иредмет. 4. За одлуке судске у питањима: протоколисању Фирме, регистровању натената, уводу у задружни регистар земљорадничких и занатских задруга, као и сва питања која се расправљају по стец. поступку, без икаквог даљег разлагања, то су одлуке, које расправљају само спорне ствари, и које ансолутно немају никакве везе са главним предметом. Држим да о овом питању није потребио надугачко и на широко говорити, ма да би се могла ставнти замерка на нриговоре г. Поиовићеве, као да ср готовина масена разноси наградама браниоцу, стараоцу и члан. поверилачког одбора. Сматрам, да о тим наградама режава суд, а у суду ваљда не седе луткови већ правници •— судије, — од чије савесности зависи судбина масе и тражбина иоверилаца, а не од бранилаца, које је како ми се чини г. Поповић највише имао у виду. 5. Последњи пример наводи г. Поповић, како се решењем изричу осуде по кратком посгупку, дакле расиравља се главни иредмет грађ. спора. До душе овде на први поглед и изгледа, да се баш осудним решењем прекида извесан приватно правни процес међу странкама, и да се услед тога решењем судским расправља главна ствар. Ну кад се ближе разгледа §. 449. грађ. пост. који опредељује, кад има места, кратком суђењу, одмах ће се увидети, да се за краткО суђење изискује јавна или приватна исправа, и да је у истим исправама јасно оиредељено ираво тужиоца и дужност туженог , што другим речима значи, да су странке исправом саме између себе регулисале ствар, а судска је радња само у томе, да одлуку донесе у оном смислу како су се по дотичној исправи унапред сагласили. Из овога је јасно, да суд ништа о главној ствари не расправља, јер је она исправом већ расправљена.