Branič

стр. 270.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 3 и 4.

при суђењу: чл. 171 по објашњењу г. Новаковића гласи: „Кад би се догодило да ја цар напишем некоме писмо или наредбу по љутњи или но љубави и милости спрам некога, па би се та наредба или писмо налазили у супротности са закоником и ие би били ни по правди ни по прописима законским, судије се на то писмо илп наредбу неће обзирати него ће судити и вршити онако како је право". 1 ) А чл. 172 истог законика: „Всаке судије да суде по законику, право, како пише у законику а да не суде по страху царства ми (( . Исту тежњу законодавца налазимо и у свима новијим законима и уредбама. 1 ) Што се пак независности у личном положају судија тиче, наш је законодавац несталан нрема државним политичким приликама. Велика борба н много времена је требало да се извојује независност судиског положаја. До закона о судијама од 1881 год. можемо рећи да судиски положај ничим није био ограничаван. Сигурност његовог положаја зависила је од воље владе; а како је та воља и сувише променљива, значи да судија иикад није био сигуран за свој иоложај. А кад судија вечпто мора да страхује за свој положај, није ли онда у опасности и правично изрицање правде? Овако врло лепо одговара кроз судијина уста П. Ј. Савић оном законодавцу, који тражи од судије непристрасност и независност у изрица.њу правде, а не осигурава му положај: И ти од мене тражиш нешто, што је човечно, а ја сам слаб ка и остали људи; ако хоћеш да будем непристрасан и независан у изрицању правде, помози мојој савести: ослободи ме од страха и наде, осигурај ми моју судиску столицу, докле се год не би доказало, да сам постао издајник дужности, које ми иалажеш 11 . 3 ) Тек закон о судијама од 1881. год. први пут је лоставио мере за независност положаја судија (чл.: 9, 10, 11 и т. д.). Устав од 1888 год. још више утврђује те мере, које су унесене у зак. о судијама од 1881 г. изменама и допунама од 1891 г. Несталност и несређеност политичких прилика пак учинише, те је ова независност, као што сам једном казао, указном наредбом

') Стојан Новаковић »Законик Стевана Душана® стр. 249.

-) в. чл. 30 устава од 1835 год.; у поменутој уредбп од 1836. г. стр. 134; чл. 44 устава од 1838; § 12 зак. о чинов. грађ. реда од 1864; и т. д.

3 ) в. »Бранич« од 1888 год. бр. 1 и 2 стр. 2.