Branič

БРОЈ 3 и 4.

ИЛКОН О СУДИЈАМА

стр. 271.

'Од 1894, угушена. То је стање трајало до 19 јануара ове год. када је опет повраћена нотпуна судиска независност. После ових напомена о независности, да пређемо на поједине чињенице, које исту ујемчавају. Чл. 9, који говори о сталности судија гласи: »Судије и председници судова у својим звањима стални су. Они не могу бити ни отиуштени из службе, ни премештени са свога звања и места, ни пензионисани, сем у случајима предвиђеним овнм законом". Па за тим у тач. IV. и V. говори о случајима, када може бити судија премештен (чл. 10.) и пеизионисан (чл, 11.). Из ових чланова лако је увидети на први поглед, да је закоиодавац ишао на то да што више ујемчи стабилност личног судиског положаја, као нужан услов за непристрасност и независност у изрицању иравде. Судија је овом тач. потпуно осигуран, што може служити на част законодавцу. VI. 0 одговорности судија. Друга чињеница, која такође јако утиче на судску независност, јесте одговорност судија. Сама природа судијске службе, која се битио разликује од службе осталих чиновника, захтева и у овом иогледу што впше гарантује за судију. Судска независност била би илузорна, кад би судију могао кажњавати Министар правде или чак п председник суда, као што је било ио зак. о чинов. грађ. реда од 1864 год., који са неким изменама и данас важи. До 1864 год. судија није могао бити лишен звања, нити на ниже звање поставпти, ни одузимањем плате казнити, дор ; осуда не пређе све инстанције судова. Какав пак назадан дух налазимо у зак. од 1864 по коме је Министар правде могао казнити судију с месечном платом, а гхредсед. суда са 15 дневном платом!? Новим законом законодавац даје довољно јемства да ће бити и са те стране у личном положају ооигуран. За злочинства и преступљења, р;ао и за накнаду штете, учињеие у званичној дужности, судији суде редовни судови —■ чл. 12 — но нарочито утврђеном поступку при извиђању, који нуди довољно јемства за снгурност судија. — Чл. 13 и 19. —

18*