Branič

отр. 276.

б р а н и ч

број 3 ii 4.

вајуће, говори сасвим гласно и заповедним тоном. Али је управо сасвим противно томе. Особа. које се тако понашају, мање је у Сицилији и оне су предмет јавнога презирања и подсмеха. Прави маФијози из подсмеха их зову биритуни (ђггШипа — . Прави маФијозо, истинити маФијозо показује се с-коро увек скроман; он доказује своју велику стрпељивост; ако је јавно увређен, не одговара одмах; али доцпије убија. МаФијози имају и свој особени пословички говор; али је он веома оскудан и почиње да пшчезава. Мафијози се споразумевају покретима тела и руку боље него речима. Иста реченица има различит значај, према начину којим је изражена и према покретима којима је пропраћена. Кад какав мафијозо види другога, из његовога реда, у каквој препирци са неким трећим, и ако је тај трећи нека особа, која не заслужује да се човек њоме занима, и ако је какав рГеГиаи (од побожних), он се онда умеша и каже своме другу гласом који изражава сажаљење и презирање : „1^аз8а1и гп.« („Пусти га нека иде."). И он ће се послужити понова истом реченицом^ али ће је изговорити на други начин, ако би хтео да да на знање једноме од бораца, да не познаје добро свога супарника, и да је овај већи маФијозо од њега, те да је неразумно да га изазива. Али све се то може изразнти без речи, помоћу обичног кретања очију. Мафијоза је лакше познати по његовим делима него по њего.вом ионашању , које је, у опште узев, једнако са понашањем свију нас. Као год што племић брижљиво одржава правила закона витештва, тако се исто и мафијозо, V огпи сГ опип, (частан човек) држи најтачније ирописа закона о части (V отег1 а). Овај закон није писани закон, али он живи у свести миФијоза; у њему нема тачно одређених правила, он је још у стању првобитнога обичаја, али као и сви обичаји овога рода, он је заповедан и тирански. Ако затражите од каквога маФијоза, да вам наведе неколико чланова закона о части, вероватно је да не би умео да вам одговори. Али можете бити иотпјгно уверени, да ће се сваки маФИјозо, у извесним датим ириликама у животу, понашати на тачно онредељен начин, и то је та једнообразност аонашања , која сачињава дух мафије и ону нравствену везу, која уједињује мафијозе. Замислите, на пример, да се два мафијоза јавно свађају међу собом. У извесном ћете тренутку моћи приметити, да ће један од њих рећп другоме: »Ситрап, ауШ га§'шш ! <с Друже имате ираво; на вашој је страни ираво !). И преппрка је привидно свршена: али ако је један од њих двојице претрпео какву увреду, они знају врло добро, како један тако и други да то питање треба да има други исход.