Branič

М А Ф II Ј А

СТР. "277.

Ако се тиче какве сумњиве или лаке увреде. онај који држи да је увређен, потражиКе доцније онога, за кога сматра да га је увредио ; и тада ће, очи у очи, захтевати објашњења, која могу довести било до убода ножевима, било до измирења. које се обично утврђује понеким литром вина. Ако је на против увреда тешка, — а све се увреде, ма какве оне природе биле, сматрају код правих маФијоза, у опште као тешке, — увре^еноме стоје два средства на расположењу, подједнако законита и оба допуштена законом части (V отег1 а). Он може још истог вечера, или раније, ако то жели, напасти на каквом гсамљеном месту, свога увредиоца, који је већ спреман, и копачно решити распру; или се претварати, да је заборавио увреду и одложити освету за боља времена. У првом случају, закон о омерти прописује да увређени пре но што позове увредиоца на двобој, мора да га упита, да ли је снабдевен- оружјем, што бива овим речима: „ СитрагГ, зШ а саоасШи?" (Друже јеси ли на коњу, је си ли спреман?). У случају, доста ретком, где би увредилац одговорио одречно, увређени треба да му даде времена, да га набави. После овога, није иотребно да се отпочиње бој, онако као што је Верга описао овај двобој у својој СауаИепа гивИсапа. Ова врста борбе све је ређа. Мафијози се понашају простије и хитрије: онај којп је ирви готов, удара одмах. И ово је правилпо, са иростог разлога, што су обојица супарника снабдевени оружјем, ма да га не показују. Они. један :и други имају голе ножеве у рукама, а умеју да се служе њима највећом брзином. У другом случају, то јест када се увређени прави да је заборавио увреду. увредилац зна врло добро да између њега и онога другога има да се- реши једна ствар и дајезато неодређен рок. ■1ато се обојица надмећу у лукавству; спремају један другоме клопке, док једнога лепога дана не удави један од њих другога, било јавно било тајно. 'Го је, као што се види једна врста америчког двобоја, у коме је лукавство допуштено и сматра се као еквиваленат храбрости. Исто је таково поиашање ма којега маФијоза пред судијама. Ако је оптужен, он ће почети да уверава о својој невиности : ако га убеде о његовој кривици, он ће рећи, да је задао удар у одбрани или да је учинио само оно на шта је изазван. Ако је пак ■он сам био жртва, он ће изјавити да није ништа видео, да нпје познао свога нападача; а ако би овај био познат. он ће се старати да га оправда. Право да казни свога увредиоца, маФијозо задржава само за ■ себе. За њега је суд само незвани гост: а закон о омерти ста-