Branič

број 3 и 4.

м а ф ii .1 а

стр. 281.

Поуке које су они за све то време давали онима, који су покушавали да повреде ту установу, биле су страховите. Карло Анжујски, пошто се, примив. круну Сицилијанску, био заклео, да ће крајње брижл,иво вршити законе и одржавати прерогативе, које су уживати Сицилијанци, сматрао је у својој гордостн по смрти Конрадина, да може да се разреши и ослободи својега обећања. Али је ^рошао рђаво. Сицилијанци одговорише и њему и његовим гордим војницима, чувеним Сицилијанским Вечерњем. Сви владаоци, који су дошли после омрзнутога Анжујца користили су се овим примером и поштовали су Сицилијанску Уставност све до онога дана. када је вероломник и кривоклетник Фердинанд I. Бурбонски, после дуге и огорчене борбе, користећи се реакцијом, која је настала у Европи услед Бечкога уговора., објавио 14 маја 1815, растурање Сицилијанског парламента, у намерп да га више и не сазива. Али тим је даном био решен крај бурбонске монархије у срцу Сицилијанаца, од тога доба они су употребљавали сваку прилику да покажу своју мржњу, одвратност и презирање према краљу и према неправедним чиновницима, којима се служио. Да би збацили са себе овај мрзак јарам, Сицилијанци су се бунили у 1820, 1827, 1834 и најзад са више среће у 1860. Шта произлази из овог кратког прегледа Сицилијанске историје? 1-0 Да је Сицилијански народ услед бескрајних огорчених борби, које је издржао, постао суровији : 2-го Да је то, што је Спцилијански народ за време дугог пиза столећа, подносио туђпнску владавину, која је хтела да га опљачка и угњетава, улдло му нагонско иеповерење и дубоко презирање према законима постојећих власти. Зар ово нису тачно она иста основна осећања, које смо видели да преовлађују у масрији? Али наша би студија била ненотпуна, кад неби изнели на видик, и друге ближе узроке, који доприносе да се боље окарактерише друштвени појав који се зове мафија. Сицилијански је народ дакле изазивао направедну и кривоклетничку бурбонску монархију. И ова је подигла бачену рукавнцу ; али место да се упусти у отворену борбу, протпву Сицилијанаца, она је радила на томе да их понизи и учини презривим најмрскијим и најгнуснијим начинима управљања. Сицшшја је била остављена без путева, без школа под потпуну зависност од чиновника и званичника, који су били незналице н подмитљивци, међутим је имала полицију која је свакога сумњичила и била свнрепа, која је окивача и стављала на муке