Branič

97

На другоме је месту примена једног принципа, којајемного ризиковала у политичким и моралним наукама, принципа еволуције, који може бити истииит у поретку природних и биолошких наука; увећана важност система, који се оснивају на старим основама морала, одбијају помоћ сваке идеје, која има у себи трансцендентног, и хоће да потпуно реконструишу зграду без другог наслона до на утилитарна посматрања и на захтеве добро појмљеног интереса. Најзад, различност, суптилност, и за многе духове, опскурпост теорпја, које оснивају право, као и моралнасвести или на достојиости и узвишеним циљевима човечијим; труд ових теорија да сакрију мпстери.ју, која лежи у основи њихових објашњења, позптивна форма, у којој се кад што прлказују, њихова амбиција да с поља потпуно задовоље дух и обмане, неспоразуме, који из њих резултују. Г. Тен са својом теоријом о утицају средине, расе и климата, уносп известан фатализам у историју. Он суди о фактима и људима са строгошћу, која није ншита мање до фатализам; код њега нема ни обожавање, ни свршено, ни сила, и није он казао да је слла основ пглву. Ово су обожавање практиковали филозофи с оне стране Рајпе, који не попуштају ни пред каквом логичном консеквенцом. Њихов појам о праву Оез сумње нису могли изменити ни велики европски догађаји, који су се догодили од једне четврти столећа на овамо, и ако је он пре ових догађаја ,и треба га прибележити због његове искрености. Ну, ово уздржавање, може се рећи баш философска иронија, увлачи се видно у систем, и данас више него икад не треба га узети буквално. Г. Алфред Фуиле, 1 као философ који је сасвим у току онога што публикују иаши суседи и као домаћи критичар, који више скрива своју идеју, него што се са њу бори, тражио.је да изрази све оно што садржи ова германска пдеја, Он је показао да је, у пркос спољном изгледу доктрине, за коју изгледа да почива на чврстом земљишту, метафизика играла велику улогу да се учврсти ова доктрина. Он је изнео како је из почетка ову доктрину фаворизирао лутерански мистицизам и како је доцније њоме овладао симб »лизам да би је учврстио и развио. Да би дакле знали како је ностала ова пдеја, а такође и где она води, имамо само да је пратимо. Док се на Канту, Фихте-у, Хумболту да осетити француски утицај, нарочито утпцај Русо-а, други страни утицај, нарочито Хобеса и Спинозе, делују у смислу који је саобразнији генцју германском. „Сваки пма толико права, колико- има силе", рекао је Хобес. Немачка неће даље ићи, али ће доћи довде, са мало 1 Нее шоЈегпе <1и егоН НаећеМе 2° 6с1Шоп. 1883.

Бранич

7