Branič

102

Б Р А Н II Ч

је интелигенција раиидно расла. Језик капитализира стечене резултате у интелектуалном раду, то је наслеђе које се увећава од генерације на генераци у. Човек особито нма друштвени ппстикт. Рааум га је одмах обавестио да треба да се споразумева са својим ближњима о општем добру и за сноје сопствено добро, да има хармоније између ова два циља, којима тежи. Огуда су зближења, односи, оснивање група, друштава; огуда сваковрсне погодбе. Отуда су такође симпатије, задовољство бити хваљен, заслужпти поверење, признање. Отуда је бојазан да се не бламдрамо, жаљење кад урадимо што рђаво, ка)ање. Отуда респект према личности, неповредимим и освештаним правима, које јој признајемо. То су нагомилани утисии, које наслеђе пренаша, за тим представе, које < у њихова припудна последица; свестих прима као виша открпћа. Али мп себп стварамо, не сумњајући у то, ову моралну свест, која је само резултанта инстиката, навика додпра са другима. А што се тиче права, оно је само акорд свачијих потреба са потребама групе или друштва. Није овде место дискутовати о еволуцији, ни истраживати: да ли чудновато развиће човечансгва, прогрес, чија је клица још у космпчкој маглини, као што клас има клицу у зрну жита, искључује крајње узроке — хипотеза о разумном плану у васиони; није овде место да говорпчо да лп су Ламарк, Царвин и Спенсер само увећали загонетку у место да је реше. Довољно ј ; прибележити да се морални проблем прлказује друкчп.је а не само са потпором метафизике. Нема прииудпог за свест да мора радити добро; у осталом апсолутног добра и нема. Човек ће штедити друге и чиниће им услугу, покоравајући се другим обзирима. Нп принудно, ни санкција: морал будућностл ће кавал^ерски с тим рачунати.! Може ли право, које за свест пре свега производи идеју обавезе и идеју о законитостп принуде, може лп оно заменити ове идеје другпм чим, што би му служило као ослонац? Да ли је лични интерес, уз безброј својих заједничких помоћних чинилаца, уз које се опажа, и у безброју облика, у којима се скрива — задовољство, симпатија, брига о томе шта ће рећијавно мњење и т. д. да ли је овај лични интерес довољан да у свима приликама упути људе да живе по правди ? Вреди задржати се па овоме мало. — Настаииће се превео с француског М. М. Станојевић

' V О-иуаи, Евријвве сГ ипе тогаје зап« оВД$а11оп 1л 8апс1мп.