Branič

И 3 С5ЈДНИД6 Јаван ортак одговоран је за дугове под заједничком фирмом учињене, и после свога иступања из фирме, ма да је то иступање и објављено по §. 6. трг. зак. Тужилац Е, тражио је код трг. суда забрану на покретност трговца А., бившег члана трговачке фирме „А., Б, и В., по меници од 500 круна од 15. Ангуста 1901., којој је рок протекао 18. (31.) I. 1902. год., која је нучена на фпрму А. Б. и В., и ко>у су акцептирали својеручпим потписш за ову фирму А., Б., и 13." Саслуша ,ши туженог А. о овом тражењу, трговачкп суд својпм решењем од 12. фебруара 1902. г. Бр. 2703 одбио је тужиоца од забране са ових разлога: „Из подиете менпце впдц се да су исту акцептпра ш А., Б. п В. Пошто је ова менпца вучена на фирму „А„ Б. и В.", као трасата, горњи акцепти имају се узети као спгнатура саме поменуте фирме. Овим се акцептом, дакле, обвезала дотнчпа фпрма, а никако посебице, који од потппсника пмеповаппх, па ни тужени А. као такав. Према овоме, кад с једне стране сам поверилац (тужилац) у сзоме ак-ту забране (Бр. 2694) прпзнаје (§ 180. °рађ. суд. пјсг .) да је тужени А. из те фирме иступио, јер га сматра као бившег члана фирме „о којој је овде реч", а с лруге стране по поднетој менипи није се обавезао посебппе А, него сама фирма, — онда суд налази да је ово потраживање (тужиоца) према § §. 178. п ' 77 грађ. суд, поступка недоказано, јер ничим пије утврдио обвезу туженог А., па с тога се пма од истог као неумесног и недоказа':ог одбити." Ну по жалби тужилачке стране Касациоии Суд својпм примедбама од 9. Марта 1902. Бр. 2063 поништио је ово решење трговачког суда са ових разлога : „К-|Д се из меннце од 15. Августа 19(11. год. приложене у акту Бр. 2694 види, да с.у исту за фирму „А., Б. и В." акцептирали А., Б. и В., као ортаци, а ортаци су по §. 24. у вези са §. 116. трг. зак, солпдарно одговорни за обвезе фирмине целимсвојим