Branič

ЗАСТУЏНИШТВО (С ЦУНО^ОЋСТВОЈУ!) У ГРАЂАНСДОјУ! ДРАВУ

НАПИСАО ГОЈКО ПАВУ10ВИЋ АУ Д1ГГОР- МАЈОР Појам заступништва. При закључењу правнога носла бива, да се једна пли обе страпе користе сарадњом трећих лица, која се не сматрају као субјекти дотичнога правпога носла, већ друга лица. У обичном — народном говору под заступништвом се обично разуме свака радња, коју једно лице изврнш у место другога 31 Такав појам заступништва распрострањен је у обичном разговору, а срећемо га често, као што ћемо виДети, и при решавању правннх питања. С правне тачке гледишта с оваквом се дефиницијом не могу сложити: а) што је с једне стране овај појам и сувише широк, јер нравне радње, које могу бити објектом застуиништва, јављају се у разноврсном облику; дошло би се до тога, да се сматрају као заступници — комисионар, маклер, пунцнје и т. д. који, као што ћемо видети, не владају оним знацима, који се сувременим грађанским правом сматрају као карактерни знаци застугшшптва, и б) што се с друге стране из такве дефиниције не може објаснптп правна природа заступништва као најглавнијега елемента свих института грађанскога права. 33 31 Такву дефиницију даје заступништву и Гордон у његовом делу — „представит. вћ гран.д. ирав." на стр. 8. где се говори; „суштина застуиништва састо.ји се у томе, што .једно лице (ааступник) отправља правни посао у место другога (заступљенога). Истина, да Гордон вели „пранни посао", ажи не сномиње п другп карактерни анак заступнпштва — „и у име застунљенога". 32 Гад1 баро†— „добров. и безвозмезд, д^ателвн. вт, чужом'в интереес!љ" св. I. стр. 116—117; Казанце†— „учеше о добров. предст. вт> гражд. прав-ћ" св. I. стр. 4. Без об.зира на то, Гордонг — „представит. безт> полномоч1а" стр. I брани го гледиште, да заступнишгво треба разумети у широком смислу; „појам о заступништву — велп Гордон — признаји се у Русији у доста уском једностраном смислу, — некакав суровп формализам избија по некада у Русији на практици у овој области права."