Branič

Б Р А Н II Ч

Ја се овде нећу упуштати у излагање дефиниција, које су давали разни научари с тога, што ћу их доцније расматрати приликом излагања како разних теорија, које ностоје у литератури односно застуиништва у грађанском праву у опште, тако и при излагању заступништва с нуномоћством. Да би се могли разабрати у разним теоријама, које постоје у грађанском праву односно овога института, сматрам за нужно да дам предходно потпуну дефиницију заступништва у грађанском праву, а ради тога, ја ћу се користити дефиницијом професора Гољмстена (Ректора петроградскога универзитета), која обухвата у себ.и све карактерне знаке заступништва, како га разуме сувремено грађанско право и покушаћу да повучем потребну разлику између застуиништва и других института, који се по својој природи приближују застуиништву, али се ипак не могу уврстити у заступништво, нити овим именом звати, како то мисле неки научари. „Заступииштво је у грађанском праву онда, кад једно лице закључи правни посао у место и у име другога, при чему правне се последице распрострањују на последњега; закључујући овај правни посао заступник фактички изражава своју вољу, али правно његова се воља сматра као воља заступљенога, и у овом случају степеи самосталности садржине воље заступника и зависност њена од воље заступљенога нема никаквога значаја. 33 Из ове дефиниције излазе четири основна и карактерна знака заступнпштва: 1) заступник врши правни посао у место и у име заступљенога; 2) правне последнце закљученога правпога посла од стране заступника распростиру се на заступљенога; 3) закључујући овај правни посао, заступник фактички изражава своју вољу, но иравно његова се воља сматра као воља заступљенога, и најпосле 4) степен самосталности садржине воље заступљенога и зависност њена од воље заступљенога нема никаквога значаја. Ова четири карактерна знака пружају ми могућност, како за даљу разраду самога института заступништва у грађанском праву с једне стране, тако и да повучем разлику између њега и осталих инстшута, који му се приближавају с друге стране. Евецки 34 , ма да дели то мишљење, да посредно заступништво и не постоји као засебан и самостални инстптут у грађанском праву ЗЈ , говори ово: „врло се често употребљава иосредно заступништво у сувременом животу посредпичких и комисионар33 Проф. ГолљмстенЂ — „лекцш но гражд-праву" стр. 100 и Меиерт.„русское гражд. ираво" стр. 138. иад. VIII проф. Голвмстена. 34 Евецкш, — Љ. стр. 32. 38 Ја ћу се додније лонова дотаћп непрашмности поделе заступништва на непосредно и посредно.