Branič

ЗАСТУПНИШТВО У ГРАЂАНСКОМ ПРАВУ

ских одношаја, јер овај институт, чпја сс неопходност објашњава потребама грађанскога живота и у позитпвном праву увек ће имати основпце, које није у стању да поколеба. " Тако исто и Гордон 3 ", бранећи свим силама непотпуно једнострано — скривено нли посредно заступншнтво уиоредо са потпуним или непосредним заступништвом, вели: ,,.је лп могуће не прианати комисионара као заступника," — а говорећи о томе, што противници његовога мишљења о једностраном заступништву не одређују овом инстнтуту место између осталих пнститута у грађанском праву, примећтје: „да ће једнострано заступништво остати да висл у ваздуху, једнострано застушшштво, тако рећи, неће имати куда главу да склони." Ма да комисионар радп по поруци другога, ипак ои ради у своје сопствено име, он сам закључује уговор са трећим лицем по предлогу другога и тек за овим он преноси своје право на последњега нпр. њему поручено да кунп извесно имање, он купује за сеое и за тим предаје лицу, које му је поручпло да изврши ту куповину. У овоч случају лпце, које поручује комисионару да изврши једну или другу радњу и не познаје лице, с којим компсионар ступа у споразум и нп у какве одношаје с овим лицем не долази, он зна само комисионара. Према овоме, комисионар радећи у своје име, он се ни у чему не разликује од лица, које закључује уговор — ргорио попппе. 37 оар се може у овом случају говорити ма о каквом заступништву? Кога комисионар заступа, кад он закључује правни посао ргорло пошше? Наравно, да комисионар, као и свако друго лице, може стечено право нренети на другога путем цеслје, но у овом случају комисионар се не сматра као застуиник, већ као цедент, а лице које задобија право — цесионар, а не заступљени. Према овоме, Унгер потпуно оправдано назпва посредно заступништво „согНгасИсМо 1п асуес4о". Ево шта говори проф. Гољисген: „главна разлика између пуномоћника и комисионара постоји у томе, што се пуномоћник јавља као заступник властодавца, комнсионар нак ради у своје пме; у очима трећих лица комисионар је самосталан контрагенат, они комитента не знају и комнтент њих не зна, ни у какве одношаје он с њима не ступа — они знају само свогл комисионара". 38 Сем тога, треба се ограничити, да нпко неће стати да спори важност ипститута комисионарства, који се, по мишљењу 30 ГордонБ — „предст. ш> гражд. »равЈ" отр. 22. и 25. • )? Нроф. Голљмстон!. — „лекцш но гражд. праву" с'гр. 101 и Меиорг, 1в стр. 139 и 101. 38 Проф. ГолЈјистент. — „очеркт. ио рус. торг. праву" стр. 204.