Branič

ЗАСТУПНПШТВО У ГРАЂАНСКОМ ИРАВУ

Сем комисионера, маклера и нунција, морам се дотаћи и другпх института грађанскога права, којн се приближују заступнигатву. Тако: I. Л г е§'о1тогит ^евИо — вођење туђих послова ^е^'. 8'езио је онда, кад неко намерно и добровољно ради у туђем интересу, ма да није на то био изазват ма каквим нарочи тим однотпајима према домаћину 48 . Одовуда лва карактерпа знакаа) гато §'ез1,ог ради намерно и добровољно у туђем интересу, и б) што ј^езког није био изазват на ову радтву ма каквим нарочптим одношајима према домаћину| (с1отћш8-и), јер у противном, самим одношајем, који постоји између с1оттИ8-а и ^ез^ог-а, последњи се обвезује на извршење извесне радње. 47 Овај институт у римском праву уподобљавао се мандату с том раздиком, што ј е код пе§'., ^езУ.о осуствовало предходно пуномоћије, но накнадном ратихабицијом с1отЈпи8-а, н'е§. §'езШ) добија силу, као и мандат — „гаУћаћШо тап(1а1о сотрага^иг". 48 Заступничко пе§'. ^езМо је онда, кад неко намерно изврнш правни шу ао у мзсто другога, ма и да није изазватна то ма каквим нарочитим одношајима према домаћину — с1оттиз-и, који није дао пуномоћје и ппје знао о томе, да друго лице ради за њега и води његове послове 49 . Оно може бити спуномоћјеми без пуномоћја. Опште је правило, да је заступничко пе^. ^езМо без пуномоћја, а по изузетку са пуномоћјем, другим речпма, право у извесним случајима признаје постојећи одношај човека према блискима као довољан узрок за заступништво и овај се одношај утврђује без пуномоћја и иема потребе за ратихабицију. У првом случају, кад је пе§. »'езкш без пуномоћја, даје се ратихабиција, а дотле, правни се акт налази у неодређеном стању — 2из{,аш1 с1,ег Зсћуегђе зизрепесИг^ 50 . „Ратихабиција — вели Троплон — покрива радње као и пуномоћје, она даје ^ез^ог-и права пуномоћнцка". 51 Разлика између заступничкога пе^. $е8Јл.о и заступништва састоји. се у овоме: 1) заступнитптво нредпоставља увек вољу принципала, а код заступничкога пе§. §ез!л.о нема воље домаћина (скнппшз-а) н ради 40 НеИташх, Њ. отр. 49; БаронЂ, ДБ. ов, III. § .309 стр. 158; Гордонљ „предст. бевт. полномочк" стр. 37 и 61 — нарочито наггомиње, да радња код пе^. ^е^ога мора бити управљена у корист Лот1пи5-а. 47 Вг. Е. 21ттегтапп, 11з. отр. 128; Пухта — љ Рап(1 в § 273; 1)г. \ј. МШеГз. —- Љ стр. 205—218; Гамбаров'1. — ,,добров. и беввозмезд. д4лт. вђ чужомт. интересо^" св. II. стр 3 и 90: да ово вођење туђих послова мора бити без икакве к^ристи; Арнто „РапД'* § 77 назива пе^. ^езМо „незвано вођење туђих послова". 48 Арнто — „РапЛ", § 78 и НероесовЂ, Љ. стр. 65. 40 Нересов г Ј., 1ђ. стр. 70 и 71; Казанцевт. — „ученге о предст. вт> гражд. лрав - ];", св. I стр. 91. 30 Виндшеидт. — „учебншљ пандект. права/' књ. I. § 74 стр. 168—170. 51 Тгор1оп§- —■ „ОиМапЛа^," ЈГ; 681 стр. 628.