Branič

Б Р А Н И Ч

важности правних одношаја, који истичу из радње, којује дезког закључио, потребно је одобрење <Зоттш-а — гаШтћћШо 52 или као што се изражава Лоран: ,,пе§'. ^езИо је диаеј сопкас!;, ту нема пристанка у моменту, у коме се почиње пе§. §ез(1о, с1отпш8 чак ц не зна, да неко води његове послове". 53 •2) Иницнјатива вођења туђега посла у заступништву излази од заинтересованога лица — од манданта, који даје поруку мандатарију, а код из§. §ебИо од §'е§ког-а, који се лаћа туђега посла из сопствених побуда, без сваке поруке од заинтересованога лица и без икакве личие користи — из алтруисгичкога мотива, на коме је и основап институт ие§. дебкш, а који се код заступништва јавља са свим случајно — у виду изузетка 54 . 3) Заступништво се увек састојп у правним радњама, а пе§'. §ез!ло и у правним и у фактичким, и 4) Заступник, као што знамо, увек ради у место и у име заступљеиога. а §еб1,ог у већини случајева ради у своје име. Без обзира иа то, неки научари сматрају N6^. Ое8ио, као заступништв г Шершеневич назива заступничко пе§. §'езЦо фактичким заступншнтво 55 . Кавелин 56 такође вели: „заступање дица (уплата дуга на време и т. д.) и при том у његовом интересу, а не на његову штету, у извесној обавези, биће застушшштво, ма да оно и нема услове нужнога или добровољнога заступништва. Само произвољно заступање потпуно подилазп под услове добровољнога заступншнтва с том само разликом, што у њему у место предходне поруке долази накнадно одобрење радње". Гордон 57 меша заступничко пе§\ §'е8Ио са т. зв. прећутним пупомоћјем (тапсћгкит ^асћит), подводећи под пе§. ^езИо такве случајеве, где је воља принципала на вођење његовпх послова од стране другога лица у положају заступника постојала још у времену зашвучења правпога посла, о чему се може судити по фактичким подацима. Међу тим по мишљењу Нерсесова, као што сам горе рекао, код заступничкога пе§ §езИо, воља принципала мора следоватп после закљученога посла, до тога момента она не рађа за њега обавезе односно трећега лица. 58 Ово неправилно гледиште на пе§. §'е8к10 основано је на бркању појмова односно суштине заступништва у општем — обичном смислу ове речи и заступништва у ужем — правном смислу. „Постићи — вели Гамбаров — корисне резултате' анализом правних 53 НерсесоБЂ, Љ. стр. 71 и 72. 63 Г|аигеп1; — „Ргтс1реа с!е ЛгоИ. сјуП вгат;а18" књ. 27. Јк 359, стр. 410. 54 ГамбаровЂ, Ц). ск. II. стр. 90., 118—120.' 55 Шершеневичт., Пз. сгр. 122. о6 КавелинТ) — „права и облзанности по пмуш, и олват." стр. 119и 120. ; )7 Гордонт — „аредст. в'ј , гражд. прав'1" стр. 225—235. 58 Нерсесовг, Љ. стр. 68—69.