Branič

78

Б Р А Н И Ч

паку користтрећега промисар ради под својим сопственпм пмепом, но -у корпст трећега, чија се воља ту и не тражи, према чему важпост бве радње не зависп нп од иредходнога пуоомоћја, ни од доцније ратпхабицп.је ет . III. Разлика између заступништва с пуномоћјем и савзта или реномендације (препоруке) састоји се у овоме: пуномоћр; је уговор, нужна изјава двеју страна, које уговарају, један кредптор, а други дужник. Онај, који даје препоруку, нема намеру да се обавеже, он не закључује уговор, ту нема пи дужника, ни кредитора. То исто видимо и код савета, — савет је сгвар морала, а не права. У осталом, како препорука, тако и савет могу постати пуномоћјем. Радп објашњења, ја ћу се користити нримером, који Лоран наводи из РоНпег: 08 „Пишем вам, да ће мој син морати доћи у Лион и ја вам га препоручујем за време његовога бавлења" ово је препорука. Ну, ако вам ја у писму напшпем, да дајете моме сину новац, ако му устреба, то писмо овакво већ носи карактер иуномоћја. Пли, ја вам пишем да можете датп на зајам Петру суму новаца, коју буде он од вас тражио, за тим додајем, да је Петар частан човек, довољно имућан и заслужује потпуно поверење — то ће битп савет, не рађа се никаква обавеза с тога, што ни ви, ни ја немамо намеру да закључимо уговор. Ну, ако вам ја ппшем: Петар је мој прпјатељ, потребно му је 1.000 !г., немајући на расположењу овога часа, молим вас дајте му у зајам новац у место мене — у овом случају ће бити пупомоћје® IV. Разлика између заступништва и јзмства састоји се у томе, што по уговору, који је закључпо [заступник, постаје само .један одНошај између засгупљенога и трећега лица; код јемства постају једновремено три одношаја и јемац одговара само у случају неиспуњења обавезе од стране главнога дуашика.' 0 V. Разлика између заступника и адвоката састоји се у следећем: адвокат је — вели проф. Гољмстен— само посвећенп у праву помоћнпк онога, којн се иарничи — правозаступник, учешће његово у процесу чисто је допуњавајуће, он даје правничке савете страни, која га .је изабрала, саставља потребна акта, говори у суду, а у свему осталом, где се не тражи специјалнога правнога знања, клијент сам ради и таквим начином једновремено и заједно са адвокатом учествује у процесу, овим се адвокат у осНерсесовЂ, Љ. стр. 64 — 65; Дмитр1и ЛзаревичЂ, Љ. св. I. стр. 225; Шершене пичђ, Њ. стр. 121 и Казанцевт.— „свободное мредст. в ђ. рим. прав'1)" стр 5—8. 68 Г. 1аагеп4 — ^Рппмреач!го1ћ с*т1 &ап(Ја18 а књ. 27. № 357, стр. 407. 09 Г. 1ј а п е г п 4, 11з. књ. 27 № 358, стр. 409. 70 Ш е р ше н е в и чЂ, стр. 121., Гордонг — „иредст. вђ гражд. прав!"' стр. 236 _— 240.